Živite li život po svojoj meri?

6 načina za uspešno kreiranje sopstvenog vremena

„Odmarati se – da, ali kako?“, pitala je jedna moja klijentkinja koja se odlučila za psihoterapiju, jer kaže da je konačno „stigla na red“, dok je godinama udovoljavala drugima. Jedan od načina da se oseti dobro bio je i da počne smisleno da struktuira svoje vreme, održavajući ravnotežu između vremena za sebe, vremena provedenog sa drugima u zajedničkim aktivnostima, i naravno redovnog posla. Shvatila je da upražnjavajući različite oblike organizovanja vremena, stiče novu unutrašnju ravnotežu.

Foto: Pexels

Bern je govorio o „ljudskoj gladi za strukturom“ jer je ona put ka saniranju dosade i način da se osmisli življenje u vremenskoj dimenziji. Prilaz sopstvenom vremenu vrlo je individualan, a ovaj autor pominje šest načina. Moji klijenti ih vrlo lako prepoznaju u svakodnevnom životu, a to su: Povlačenje, Rituali, Rad, Razonode, Igre i Bliskost.

 Da li nekom vreme protiče dobro ili ne, osoba povezuje sa jedinicama pažnje koju dobija tokom njegovog protoka. Ove jedinice pažnje u Transakcionoj Analizi nazivamo popularno “stroukovima”.

Povlačenje (umete li da date sebi oduška?)

Godišnji odmori su ono što većini treba tokom letnjih meseci. Znati biti i boraviti sa sobom, prirodom, knjigom ili Bogom jeste jedan od načina opuštanja. Ovde je količina tzv. “jedinica pažnje” mala jer ih osoba dobija jedino od sebe. S druge strane, osobe koje uče da budu same i pri tome nisu u panici, shvataju da ovo može biti prednost kroz neku vrstu samoobnavljanja i kumuliranja energije. Zloupotreba povlačenja dešava se kod osoba koje se konstantno povlače od drugih. Oni smatraju da je samoizolacija najbolja opcija zaštite od rizika, nepoželjnih  reči i reakcija drugih. Moguće da su ove osobe apetite za osamom razvijale u ranijim fazama života i sad ih neguju.

Rituali

“Mi nikad ne jedemo zajedno”, rekao je jedan prezaposleni klijent koji uviđa da nedostatak malog zajedničkog rituala utiče na destabilizaciju porodice. S druge strane, neki se žale da su određene proslave, rođendani, slave i sl. postale deo manirizma šire porodice koja ih guši. Rituali su takav oblik provođenja vremena gde se unapred može pretpostaviti kako će socijalna interakcija izgledati. S druge strane, ritualne radnje jesu nešto što daje sigurnost i stabilnost u različitim okruženjima. Svadbe, sahrane, rođendani i krštenja kao širi društveni rituali neguju pripadnost, kao uostalom i jutarnja kafa ili nešto drugo u formi ponavljanog mini rituala sa bliskom osobom. Prenaglašena individualnost u nekim razvojnim fazama može naglasiti otpor ili čak prezir prema ritualima koje osoba izbegava.

Rad i aktivnost

“Da li sam radoholik?”, pitao se jedan od mojih klijenata kad je konstatovao da radi oko 12 sati, i kod kuće uglavnom spava, ili čak ne spava usled napetosti. Rad je usmeren ka vrlo jasno definisanim aktivnostima, ne samo zato što je rad stvorio čoveka, nego i zato što niz potvrda lične vrednosti ljudi doživljavaju kroz svoje profesionalne aktivnosti. Sastavni deo koji rad podrazumeva jeste njegovo vrednovanje kroz materijalnu dobit od koje ljudi žive. Stoga je motivacija dupla. Samopotvrda, plus nagrada. Rad u timu može da uključuje još niz prednosti ili nedostataka u zavisnosti od toga kako se osoba adaptira na okruženje i kako ga procenjuje. Patologija ovog oblika organizovanja vremena bila bi pomenuto preterivanje ili njegova izbegavajuća opcija gde se osoba ne angažuje i ne radi.

Razonoda

I mlađi i stariji klijenti ponekad pričaju o tome kako su se proveli na nekim zabavama. Zadovoljstvo koje pominju nakon takvih dešavanja je često u vezi toga kako su se “snašli” u društvima u kojima umeju ili ne umeju da “ćaskaju”. Ovaj neformalni vid učestvovanja u interpersonalnom odnosu ili grupi može (i ne mora) da stvori dozu prijatnosti, kao i da otvori vrata eventualne buduće bliskosti. Postoje neobavezne muške i ženske  teme ćaskanja. U zavisnosti od interesovanja, neko će započeti o vremenu, a drugi o internetu, modi ili gde na letovanje … U zavisnosti da li osoba izbegava razonode ili ih konstantno upražnjava, kreiram zadatke u kojima klijent uči da neformalno komunicira i pri tom oseti prijatnost. Onaj opet ko preteruje zabavljajući se non stop, stigne do pitanja smisla i toga od čega u stvari beži?

Igre

U nastojanju da ostvare bliskost, neke osobe igraju svesne ili nesvesne igre. Kad to rade svesno i namerno, kažemo da manipulišu. Tad ostvaruju neku skrivenu dobit. U nesvesnim igrama osoba ima utisak da je uvučena u igru i da je predmet sa kojim se neko poigrao. Veoma važna tema u nedostajanju bliskosti jeste i pitanje zašto osoba ne ostvaruje bliskost i da li umesto nje igra igre? Ovi nesvesni obrasci ukazuju na unutrašnji konflikt u osobi.

Intimnost i bliskost

Bliskost je vrlo lekovita. Ona je dokaz da je osoba sposobna da bude spontana, prisna, bliska. Osoba je bliska kad je dostigla jedan oblik autonomije. Ipak, veliki broj klijenata se javi na psihoterapiju baš usled nemogućnosti da ostvari upravo ovaj kvalitet odnosa. Mnogi za to krive uglavnom drugu stranu ili pak sopstvenu nesposobnost. Bern je smatrao da mnogi ljudi imaju strah od bliskosti i da zbog toga igraju različite destruktivne igre, kako sa drugima, tako i sa sobom. Jedan od razloga jesu različita uverenja od toga da ne vrede ili nisu sposobni, ili u najgorem slučaju da ne zaslužuju da budu voljeni …

Balans

Kad klijent dolazi do nekih važnih uvida o sebi, drugima i svetu u psihoterapijskom procesu, on svakako otvara i pitanje oko vrste struktuiranja svog vremena. Kad prepoznaje ove načine u kojima njegovo vreme protiče, može i da izabere kako želi da ono protiče, zaista. Na taj način dobija i željenu količinu jedinica pažnje koja mu je neophodna za život po sopstvenoj meri.
Svesnost o ovih šest načina oblikovanja vremena može nam pomoći da zadržimo balans i izaberemo način na koji se angažujemo (ili ne) u vremenu za koje kažemo da nam se u psihološkom smislu dešava “u pravi čas”.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener