Reciprocitet u odnosima

Da li ste se nekada osetili da Vam se ne vraća onoliko koliko ulažete, inicirate ili dajete u nekom odnosu?

Ovo je zajedničko iskustvo mnogih ljudi, u kome oni odlučuju izaći iz odnosa, jer se osećaju indisponirano, nedovoljno vrednovano ili čak ne prepoznato u odnosu u kojem se nalaze.

1958.gHomans je razvio teoriju društvene razmene, koja se odnosi na psihologiju međuljudskih i partnerskih odnosa, i koja kaže da je stabilnost veze rezultat odlučivanja.

Naime to, da li ćemo započeti i nastaviti vezu sa nekim, mi merimo odnosom ulaganja i dobijanja. Tačnije, kvalitet odnosa meri se nivoom zadovoljstva u nekoj vezi. Prema ovoj teoriji ljudi negde prate prednosti i razlike nekog odnosa, i onda kada su rizici veći od koristi, taj odnos prekidaju.

Moja klijentkinja se trudi oko svoje prijateljice. Zove je, pažljiva je interesuje se za nju i njene stvari koje deli sa njom, čini joj usluge,ali nema taj isti utisak kada je ona u pitanju. Žali se da je puno puta inicirala susret, ali ne želi više. Izgubila je motivaciju.

Odnos sa nekom osobom možemo početi iz različitih motiva, ali je za održavanje ključno da uočimo da se ta osoba trudi oko nas, otprilike isto kao i mi oko nje.

Teorija o tri ljudske gladi

Mi ljudi imamo različite vrste psiholoških potreba. Erik Bern je pisao o tri bitne psihološke gladi:glad za struktuiranjem vremena, kako bi se sanirala dosada, glad za stimulusima i glad za prepoznavanjem, ili rekognicijom. U skladu sa tim, kada se u nekom odnosu ne osećamo prepoznato, kada na naše potrebe nema adekvatnog odgovora, nastupa frustracija. Koliko će neko ostati u takvom odnosu zavisi od mnogo faktora. Neki od njih su: crte ličnosti, okolnosti, kakva je važnost i uloga tog drugog u životu neke osobe, kao i koje su alternative ukoliko izađemo iz odnosa.

Veza i prijateljstvo bez obostranog truda, ustupaka i tolerancije ne može opstati.

Moj klijent ima dobrog prijatelja novinara,kojem uglavnom plaće kafu, a po nekada i ručak. Njegov prijatelj je obrazovan čovek, i sa njim voli da vodi duge i lepe razgovore. Ipak odlučio je da popriča sa njim otvoreno da je frustriran u vezi nejednakog doprinosa zajeničkim susretima.

On je rekao da misli da su davanje i uzimanje temelj svake uspešne relacije, ali ukoliko se to ne dogodi, tj kada jedna strana samo daje, a ništa ne prima za uzvrat, oseća se iskorišteno.

Parovi i reciprocitet

Puno je parova na terapiji koji pominju nešto slično. „..Uvek sam tu za partnera, ugađam mu i želim da se oseća dobro. Ipak, on ne reaguje onako kako bih očekivao…“ Posledica toga može biti osećanje tuge, razočarenja, usamljenosti u odnosu, ljutnje i konačno nepoverenja. To je zato što je jedan od najbitnijih principa međuljudskih odnosa – reciprocitet, narušen.

Na osnovu istraživanja Univerziteta u Michigenu (USA) istraživanje koje je pratilo teoriju igara, Elizabeth Hoffman utvrđeno je da „ljudi često pate od nedostatka reciprociteta. Zapravo to je napad na društvene principe poštovanja i posvećenosti u društvu.“

Razlika između ljubaznosti i naivnosti

Vrlo je važno da kada nešto činimo to uradimo svesno i namerno. Ne treba brkati ljubaznost i naivnost, kako se ne bi osetili iskorišćeno. Stoga treba strpljivo proceniti situaciju, pre nego zaključimo da smo iskorišteni.

Ipak, zreli odnosi i veze nisu često samo bezuslovni. Oni bez reciprociteta gube smisao i motivaciju onih koji su u odnosu.

Reciprocitet ne znači da moramo uzvratiti svakome na isti način, već znači zadovoljstvo davanja i primanja. Obe strane se moraju osetiti dobro, i obe strane moraju učestvovati.

Maja Pavlov, psihoterapeut