Slavite život!

Gotovo svako od nas je nekada Novu godinu označio kao period posle kog će nešto promeniti u sopstvenom životu, popraviti loše navike, naučiti nešto novo, usuditi se da učini nešto što do tada nije. U kojoj meri je novogodišnja noć zaista motivacija za stvaranje jednog novog početka odgovara za djurdjevak.com Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener.

Foto: Unsplash

Đurđevak: U kojoj meri se može smatrati poželjnim i korisnim pisanje novogodišnjih planova?

Maja Pavlov: Pravljenje planova je uvek dobro došla aktivnost i osoba bi ih trebala praviti češće od jedanput godišnje. Oni pospešuju čovekovu svesnost oko toga šta mu je važno, na šta obraća pažnju i koji delovi života su mu bitni. Imati planove po pitanju posla, dece, emotivnog života ili socijalne povezanosti, ličnog razvoja znači da nešto želimo bolje, drugačije, interesantnije, što je pozitivno. To istovremeno znači i da smo svesni gde smo trenutno. Ova razlika između sadašnjeg stanja ili situacije u kojoj smo i željenog stanja, jeste zona za napredak i pravljenje planova. Ono što stvara nelagodu ili pretnju jeste da sve i ostane samo na planovima. Zato je važno šta i kako planiramo, a uvremenjenost je takođe bitan faktor uspešnosti i realnosti nekog plana i njegovog ostvarenja. Sposobnost predikcije tj. pretpostavka koja nam govori kako će se stvari verovatno odvijati ukoliko preduzmemo određene korake je takođe bitna. To znači da imamo sposobnost da pretpostavimo posledicu naših planova. Ukoliko toga nema narod je znao da kaže ‘sve ostaje samo pusta želja’, a ona nije dovoljna.

Đurđevak: Zašto nam Nova godina služi za planove poput skidanja kilaže, promene posla, ostavljanja nikotina, provere zdravstvenog stanja i svih drugih odluka koje dugo odlažemo?

Maja Pavlov: Nova godina je personifikacija novog početka. To je startna tačka zacrtane kružnice na koju ljudi obično postavljaju planove koji se tiču njihovih važnih želja. Bilo da su planovi usmereni na ‘samopopravku’ (neću više pušiti ili jesti slatkiše), bilo da se definiše šta je to što se hoće. Nova godina u psihološkom smislu definiše reprogram osobe u odnosu na trenutno stanje. To je odlično vreme za dati sebi šansu, jer staro prolazi, a novo je u fokusu.

Đurđevak: Može li ovaj deo godine stvarno biti dovoljna i istinska motivacija za korenite promene ili je to fraza iz lifestyle magazina?

Maja Pavlov: Rekla bih da su to uglavnom slični kognitivni stilovi, u kome se mi ‘zalećemo’ uvek iznova, jer ‘ nešto treba i mora’ od Nove godine. Ipak nije nužno samo novogodišnje vreme da bi uspeli stvari preokrenuti, promeniti, unaprediti. Promene su mnogo efikasnije, pa i autentičnije posle određenih životnih događaja, snažnih utisaka bilo pozitivnih ili negativnih, pa i gubitaka. Tada ljudi spontano ulaze u faze novih odluka jer su im uvidi jasni, jer se ‘otrežnjuju’ i jer na nekom nivou tačno znaju šta je sledeći korak. Nova godina u tom smislu pruža uzlet, ekscitaciju volje, donosi adrenalin i dopamin u naše transmitere, uz koje mogu i da proizađu nove odluke. One su tada možda više željene, iako zvuče racionalno, ali ne toliko moćne kao kad osoba nešto doživi pa krene da nešto drugo radi. Mnogi pominju te ključne momente preokreta u kojima su nešto odlučili. To su bile ili tzv. ‘šok terapije’ tipa: osoba sazna da je suprug vara i kreće da preispituje svoj dosadašnji stil života ili nekom dete počne da se samopovređuje i postane zabrinut iako do tada nije obraćao pažnju na njega, počinje da preispituje po prvi put svoj roditeljski štit ili npr. neko oseti da se po pitanju izgleda veoma udaljio od slike o sebi i ta distanca ga pokreće da nešto promeni.

Đurđevak: Gde je granica između novogodišnjih želja i generalnog spremanja vlastitog života?

Maja Pavlov: Pa ukoliko život ne spremamo svako malo, u tom slučaju će se pojaviti vremenske odrednice koje će naglašavati taj pritisak. Za studenta koji ne daje ispite to može značiti: evo još jedna godina je prošla, a ja nisam položio bitan ispit. Za osobu u lošoj vezi može biti deprimirajuće da se ništa nije promenilo, iako je prošlo neko vreme, što negde stvara frustrirajući pritisak. Osećaj da smo u istoj tački, da se ne krećemo, ne napredujemo koliko deprimira, toliko može da stvori tenziju, jer nema progresa koji čini da se ljudi osećaju dobro.

Đurđevak: U kojim životnim segmentima se ovi rezovi najčešće prave (šta vaše iskustvo pokazuje)?

Maja Pavlov: Najčešći segmenti su izgled, dakle habitus kod žena, to je nekako za njih važno, a finansije kod muškaraca. Takođe osobe žele često da definišu pri kraju godine ukoliko su nekoj vrsti disfunkcionalne veze ili braka da li ostaju skupa ili ne. Tinejdžeri žele da dođu do sebi važnih delova ličnosti, tragajući za svojim identitetom, pa se nekada pred Novu godinu pojačavaju krize i ispadi prema sebi i drugima. Kraj godine je često i neka vrsta bilansa stanja kad se evaluira sopstveno (ne)zadovoljstvo, jer to nam je bitno.

Đurđevak: Šta je neophodno da preduzmemo kako bi ovakve promene bile delotvorne, a ne samo stavka na papiru ispod jelke?

Maja Pavlov: Neophodno bi bilo upitati se ‘šta mi je zaista važno?’ i ‘šta ima smisla za mene?’ To može da se odnosi na određenu temu koju osoba želi da razume ili osobu, ponašanje ili osećanje. Ovo su možda negde i egzistencijalne teme. Upravo su one naglašene u sezonskim prekretnicama i kalendarskim promenama.

Đurđevak: Evidentno je da filmovi, članci, emisije (i drugo) sa novogodišnjom tematikom nameću visoke standarde i očekivanja od vlastitog života. Savetujete li nekada da se sa ovim odlukama (i negativnim odnosom prema dosadašnjem stilu života) izbroji do deset i sačeka kraj praznika?

Maja Pavlov: Verujem da praznici služe za predah, pauzu, ali i uživanje. Treba se zabaviti, ali ne usiljeno i na silu. Dozvoliti sebi vrstu opuštanja koja nam prija i koja nas čini zadovoljnim. Oblici proslava su različiti i ljudi ih kreiraju ili im se pridružuju po sopstvenom izboru. Nije dobro da rade nešto jer drugi to rade, jer to često ima za posledicu osećaj praznine. Već da nađu svoj oblik slavlja, zabave ili uživanja. Uostalom Nova godina i Božić jesu proslave samog života.

Preuzeto sa sajta: djurdjevak.com

By | 2019-03-30T16:22:42+00:00 5/01/2019|Psihologija, Uncategorized|