Psihoterapija kao podrška savremenom čoveku i brzom životu

Razgovori koji menjaju kvalitet života

Tokom poslednjih nekoliko godina ljudi sa balkanskih prostora su sve otvoreniji za razgovore sa psihoterapeutima, psiholozima i psihijatrima. Radije dolaze na takve seanse i otvoreno traže pomoć, interesuju se i informišu, a ohrabruju ih i veoma im koriste članci koje stručnjaci iz ove oblasti objavljuju u medijima koji imaju kredibilitet kao što je i BGonline. Ovim rečima počinje priču psihoterapeut Maja Pavlov o tome koliko su danas ljudi otvoreniji za rad na sebi i rešavanju problema koje imaju sa sobom i drugima. Odlazak na razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili psihijatrom je već važan prvi korak koji naprave u potrazi za opcijom za sebe.

– Nekad je sve to bilo mnogo distanciranije, a mnogi nisu znali razliku između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra. Psihijatar je doktor medicine koji usmerava na biološku terapiju, psiholog vrši dijagnostiku, dok psihoterapija kao profesija budućnosti osobu koja prepoznaje svoju nultu tačku iz koje kreće vodi ka razrešenju simptoma, usmerava osobu u željenom pravcu. Važno je da kad ste u tom neželjenom stanju znate kuda ćete stići i na koji način ćete to uraditi. Potrebno je da tad imate pored sebe školovanu osobu sa višegodišnjom edukacijom, definisanim brojem sati edukacije i supervizije, nakon čega možete očekivati rezultat u psihoterapeutskom radu i procesu – objašnjava Maja Pavlov.

Prijatni i korisni razgovori

Ima i onih koji preko preporuke, poznanika i prijatelja, kad vide promenu na njima, odluče da “probaju” i odu kod odabranog stručnjaka sa idejom da „ništa ne gube jednim odlaskom“, što je već značajan prvi korak ka rešenju problema. Na pitanje koliko su i da li su ti razgovori “bolni” Maja Pavlov ističe da ako psihoterapeut ima priliku da demistifikuje klijentu psihoterapiju na prvom susretu, sve se svodi na prijatan, ponekad čak i neprijatan, ali svakako koristan razgovor.

– Mnogo je  stilova rada u psihoterapiji i tu je veoma bitan kontakt, da klijent i terapeut jedno drugom prijaju, što je neka vrsta terapijskog ugovora (zbog čega ste ovde, šta je vaša tema, …). Često se dogodi da klijent dođe zbog jednog problema, ali se iz razgovora nametne rešavanje nečeg drugog.

Zašto sam došao?

Koliko dugo treba odlaziti na psihoterapiju jedno je od najčešćih pitanja sa kojim se mnogi terapeuti susreću u svojoj praksi. Maja Pavlov napominje da efikasna psihoterapija podrazumeva početak, proces i kraj.

– Psihoterapija jeste ekskluzivna usluga i istina je da odlazak na ovakve seanse podrazumeva i solidan standard. Ovde su mnoge kolege stručne i trude se da se taj proces svede na optimalnu meru. Dobar terapeut ne vezuje klijenta za sebe, što je i kontraproduktivno. Na početku rada procenimo koliko je susreta potrebno, pa nakon nekog vremena rezimiramo šta smo uradili.

Nema sumnje da su ovakvi razgovori i odlazak u psihološko savetovalište ili na psihoterapiju “lekoviti”, naročito za dušu.

– U svakom smislu odlazak na psihoterapiju menja kvalitet života. Postoje razvojni momenti kad ona ljudima prija i ima sekundarnu dobit za razvoj ličnosti. Kad je neko spreman za taj proces on mu se i priključi. Ono što je karakteristično kod tinejdžera i mladih ljudi je da se neretko zaglave u problemu, pa ne mogu da polože ispit ili su nezadovoljni u vezi. Kad otkrijemo obrasce koji ih vode do toga, počinjemo sa rešavanjem problema. Malo se njih javi na psihoterapiju tek tako i radi ličnog razvoja, već uglavnom dođu s nekom temom, ali se i zadrže jer im prijaju ti razgovori tokom kojih otvore neke svoje dileme i zapitanosti.

200 dolara na sat

Na balkanskim prostorima je oduvek turbulentno, stresno, dok su kulturološki prisutne stalne promene. Maja Pavlov kaže da koliko god da ste stabilna ličnost u nestabilnom i ekonomski urušenom društvu je nemoguće da sve to ne ostavi trag i na mentalno zdravlje. Ona je ove godine prisustvovala Kongresu psihoterapeuta u Severnoj Karolini na kojem je Američka asocijacija TA obeležavala 50 godina postojanja, i kaže da u Americi postoji snažna kultura razgovora ovog tipa, kao i da odavno nema tabua.

– Oni vole da razmišljaju u terapijskim sobama, a psihoterapija jeste neophodna podrška brzom životu koji svi vode. Finansijski stabilne osobe koriste usluge psihoterapeuta, odlaze na porodičnu terapiju, dok je popularna i terapija za tinejdžere. Pri institucijama postoje grupe rehabilitacije i adaptacije. Društvo vas na neki način tera na to, pa tako ako negde radite potrebno je da idete na edukacije i u grupe rasta i razvoja da biste sebe unapredili. Platežna moć je tamo svakako veća, a po rečima mojih kolega iz Amerike tamo jedan sat psihoterapije košta 200 dolara, dok je u Srbiji ta usluga nekoliko puta jeftinija – otkriva Maja Pavlov.

Za BGonline razgovor vodila Branka Gajić.