Naučite kako da budete srećni

Foto:Pexels

Kad praznici prođu kod mnogih ljudi nastupa postpraznična depresija koju prate osećaj praznine i opšti gubitak smisla, sa pitanjem „Kako dalje?“ Ova stanja nas navode na razmišljanje o sposobnosti svakog od nas da generišemo zadovoljstvo. Postoji jedan određeni kvantum, opseg ili nivo lične sreće koji svako od nas neguje. Pozitivni događaji učiniće da se on poveća i da se nakon toga vratimo starom standardu. Ukoliko se smanjuje usled takođe različitih negativno obojenih događaja, javiće se razočaranje koje će polako vraćati mentalni sistem ka dobro poznatom kriterijumu koji smo nekad negovali.

Ovaj fenomen je često uočljiv nakon sahrana, kad pored žalosti, u porodici ljudi počnu da ćaskaju i vode čak prijatne razgovore. Oni se za kratko vreme vraćaju svom opsegu uslovno rečeno zadovoljstva ili raspoloženja.

Šta ukoliko je taj standard nizak, ukoliko njime bojimo svoj lični doživljaj zadovoljstava tamnim tonovima, u kojima nema mesta sreći?

To nas i vodi ka pitanju koje možemo sebi da postavimo, a to je: da li je moguće menjati ovaj standardno – bazičan nivo zadovoljstva sa kojim svako od nas raspolaže?

Šta nas određuje – iskustva ili uverenja?

Ljudi veruju da su definisani svojim iskustvom. Sigurno da sva naša iskustva utiču na nas jer učestvuju u oblikovanju naših predstava stvarnosti i formiraju naša uverenja. Bitnije je da znamo da iskustva sama po sebi nisu toliko važna jer nemaju nikakvo značenje. Mi smo ti koji dajemo značenje svojim iskustvima. Ona su tek prazna mapa, koju svaka osoba boji svojim razumevanjem i interpretacijama.

Razvod iz dva ugla

Jedna moja klijentkinja je razvod smatrala svojom najvećom pobedom, jer se konačno obračunala sa zanemarivanjem, jeftinim izgovorima i besom partnera, dok je druga to doživela kao poraz, jer njena očekivanja i očekivanja sredine nisu podržavali ovaj iskorak, na primer da ostane sama sa decom. Jedan isti događaj svako može protumačiti različito.

Bolest kao izazov

Isto se dešava i sa bolešću. Naše razumevanje iste daće emotivni ton situaciji u kojoj se osoba nađe, ali pre svega njen ili njegov mentalni stav odrediće, da li je bolest isključivo pretnja ili opomena. Da li je vide kao priliku, koja ih poziva na veliku životnu promenu. Sama po sebi, bolest iako jeste za većinu nas neprijatno iskustvo nije ni prijatna ni neprijatna. Ipak, neki ljudi su svoju bolest doživeli kao izvanrednu priliku i izazov, što je za njih bio i početak ozdravljenja.

Novi mentalni stav

Ukoliko počnemo svoju pažnju da usmeravamo na ono što je pozitivno u nama, u drugim ljudima i u okolnostima u kojima se nađemo, povećavamo i verovatnoću da se osećamo sretnijim. Ovde se radi o promeni mentalnog stava. Nije dovoljno kao što neki misle „samo pozitivno verovati“ i primećivati „svetliju stranu svega“. Ne, to svakako nije dovoljno. Bitno je da ono što počnemo da primećujemo, jer to počnemo i da doživljavamo kao nešto važno. Istraživanja ukazuju na to da ljudi koji imaju pozitivnu sliku o sebi, koji smatraju da se bave poslom koji je koristan i koji misle da su dovoljno zdravi, imaju veće opcije za zadovoljstvom i osećajem ispunjenosti.

Šta mislite o sebi?

Ono što međutim češće srećemo u ovom poslu, jesu ljudi koji imaju takav mentalni stav da pronalaze mane i greške i kod sebe i kod drugih, i na taj način prvo uočavaju ono što ne valja, a zanemaruju ono što valja. Često u slici o sebi zadam osobi da navede sedam svojih dobrih osobina, ali ona zastane kod druge, i ne može dalje… Ono što je nezgodno jeste da je istovremeno u stanju da nabroji u jednom dahu i deset svojih negativnih osobina.

Tri dobre stvari za svaki dan

Nije dovoljno da neko odluči danas da će u narednih nekoliko dana misliti pozitivno o sebi, već je važno da osobi to pređe u neku vrstu navike, uspostavljajući na taj način novi i svežiji mentalni stav.

Jedan od efikasnih načina jeste da osoba počne da zapisuje, što često sugerišem svojim klijentima. Svaki dan da zapišu jedno iskustvo koje im je bilo u redu, nešto što su dobro uradili ili doživeli, u sebi ili u interakciji sa drugima. I tako da uđu u kondiciju u kojoj će početi da navode svaki dan tri stvari koje su pozitivno po njima označile taj protekli dan. Ovo bi trebalo raditi u kontinuitetu, najmanje tri meseca.

Na ovaj način osoba vremenom može povećavati doživljaj lične sreće i zadovoljstva životom koji živi.

Vredelo bi u svoju agendu o ciljevima uvrstiti i ovu veštinu. Zašto da ne? Izazovite sebe i naučite se zadovoljstvu, jer ćete tako biti dobro došli kako sebi, tako i drugima. Uostalom, ne morate nužno uvek biti u pravu, ali sasvim sigurno možete naučiti biti srećni.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener