Šta nakon iznenadnog raskida i agonije napuštanja?

Foto: Unsplash

Žena srednjih godina želela je da se psihološki pobrine za sebe jer se našla u neprilici. Njen dotadašnji partner sa kojim je bila 8 godina u vezi jednostavno ju je pozvao na posao i zamolio da se više ne viđaju. Upoznao je drugu osobu i želi da ide. Bilo mu je pomalo neprijatno, ali dovoljno da izazove šok kod njegove dotadašnje partnereke, koja ga je osam godina negovala, volela i ulagala u njihov odnos.

Na stranu smo stavili za trenutak način na koji je sve “odrađeno” vrlo brzo i “namenski”. Ono što nas je interesovalo u ovom odnosu jeste njegov dotadašnji kvalitet. Pored tišine koja je vladala u psihoterapijskoj sobi jer se radilo o nestanku jedne emotivne relacije i pored suza klijentkinja je progovorila: “Ne mogu da se setim ni jednog pravog razloga zašto sam ostajala u vezi”. Njihov odnos bio je neravnopravan na više nivoa. Ona ekonomski stabilna on ne, ona inicira odmore i zajedničko vreme on se samo pridružuje, ona stvara atmosferu i predlaže, on nema ništa protiv. Nije bilo sporno samo ko materijalno ulaže u šta, već kako se neko emotivno i na sve druge načine uključuje u odnos. Ipak se vremenom javila neka vrsta zavisnosti od ovog odnosa.

Zavisnost od odnosa

Moguće je postati zavistan i od problematičnih ljudi, alkoholičara, sadista ili čak od ljudi koji nam se i ne sviđaju ili ih čak i ne volimo. Nekim osobama je po nekad toliko potreban neko, da se zadovoljavaju sa bilo kim.

Razmatrali smo vreme i godine u kojima je uplovila u ovu vezu. To su bile njene rane četrdesete. U jednom trenutku bio joj je potreban neko, pa makar i ne zadovoljavao njene potrebe. Njen partner je imao sina iz prvog braka sa kojim nije živeo već ga je uglavnom, prepustio drugima. Ipak kad bi dolazio kod njega, ona bi redovno bivala uključena. Pitala se posle svega: “Da li sam ja bila samo objekat manipulacije jer je trebalo da donesem doručak ili skuvam ručak, za njegovo dete i njega?” Ponekad potreba da se bude u odnosu postaje tolika, da osoba počinje da se zadovoljava sa vrlo malo toga. Kad su njena očekivanja počela da padaju ispod normale, već je postala je zarobljena u tom odnosu.

Emocionalna zavisnost

Emocionalana zavisnost je osećanje zaglavljenosti u kome se osoba ne zauzima za sebe. Takva vrsta njenog ponašanja postala je očigledna i svim drugim ljudima oko nje, ali ne i njoj. To se desilo i ovoj osobi koja je svog partnera posvećeno negovala nakon obe njegove operacije, šetala sa njim u periodima njegovih rehabilitacija ili uskakala u svakoj vrsti njegovog ekonomskog zahteva.

Odnos zasnovan na emocionalnoj nesigurnosti, a ne na ljubavi mogu postati samodestruktivni. Ovo na duge staze ne funkcioniše, jer ukoliko centriramo svoj život oko jedne osobe, pokušavajući da zaštitimo naš izvor sigurnosti i sreće, zaglavićemo se. Ova žena je davala svoj život, kao ulog za to.

Često sam sretala ljude, koji želeći da odu iz kozavisnog odnosa prvo žele da naude sebi. Ovaj paradoks je za neke izgledao kao jedini izlaz iz njihove bolne situacije. Takođe, prevelika zavisnost od druge osobe na nekom nivou može ubiti ljubav. U knjizi “Kompleks Pepeljuge” Kolet Douling govori o vrstama bizarnih iskrivljenja kod zavisnih osoba: “Dobar je, ne tuče me, vredan je, uostalom ne maltretira me.” Praktično, osoba dobija zasluge za ponašanje koje većina ljudi smatra podrazumevajućim. Ili se teše izgovorima tipa: “Muškarci su inače bebe ili žene su razmažene, praveći njega ili nju manjim nego što jesu. Na taj način ulaze u začarani krug i omiljeni trik kozavisnika, a to je brižnost”.

Spasilačko ponašanje

Preuzimanje brige o drugom moja klijentkinja je osvestila kao deo repertoara spasilačkog ponašanja, koje je nekad manifestovala i u ostalim svojim odnosima i ulogama, kao ćerka, ili prijatelj. Zato je odlučila da se konačno pozabavi sa sobom, jer se činilo posle ovog “šok otreženjenja” da kao da nikad nije živela život.

Terapijski cilj zasnovan na novoj emocionalnoj nezavisnosti vodi nas kroz završavanje posla iz detinjstva. I pored suza koji su isceljujući deo repertoara ozdravljenja, pomažu joj da otvori vidike i vrati autonomija, za koju je tek sada i spremna.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener