Kako ne rasipati sopstvenu energiju?

Foto: Unsplash

Veliki deo našeg vremena protiče u određenim aktivnostima, ali na šta i na koga usmeravate svoju pažnju? Veliki broj učenja i učitelja naglašava da je energija tamo gde smo mentalno usmereni. Posao je jedna od tih kontinuiranih usmerivača pažnje. Ono što je zatim važno jeste kakav je taj kvalitet usmerenja, pa se možemo po nekada i pitati da li volimo svoj posao. Ovih dana razmišljam o ljudima koji prave kompromise. Reč “kompromis” dolazi od lat. com (zajednički) i promissiums što bi značilo “uzajamno obećanje”. Ko kome i šta ovde obećava? Obično se jedna osoba ili deo osobe (ukoliko pravite kompromis sa sobom) svesno i namerno podredi tuđim zahtevima na sopstvenu štetu. Kratkoročno ovo može imati smisla u nekim tačkama pregovora ili u ekstremnim nesuglasicama, ali dugoročno jeste gubitak.

Da li volimo ono što radimo?

Klijent koji godinama ne menja posao jer se plaši rizika koji promena donosi, susreće se sa dva problema. Prvi je ekstremni umor zbog kojeg je došao na terapiju, a drugi je odsustvo pažnje, tj usredsređenosti. Ukoliko se osoba na neki posao prisilno koncentriše, protiv svoje volje, to je kao da baca sopstvenu fizičku energiju. Umesto da je ulaže u svoj važan cilj, ona se troši da ostvari tuđe. Još teže jeste ukoliko osoba ovo radi nesvesno, tj. u uverenju da “tako treba” ne objasnivši sebi zbog čega. Veliki broj ljudi svoj posao doživljava kao nametnuti teret koji ih odvaja od života. Da bi preživeli, oni se isključuju, kao ovaj muškarac koji je svoje isključivanje generalizovao i na druge ljude (izgledalo je kao da se kada je s nekim, on se konstantno dosađivao). To je bio razlog i sve češćih nesuglasica “gospodina nezainteresovanog” sa njegovim bližnjima.

Psihološki fenomen

Ključna reč za ovog klijenta jeste pažnja. Ona se kao psihološki fenomen odnosi na njegovu usresređenost, koja sa više ili manje uspeha bira jedinice informacija i filtrira ih. Cilj ovog procesa je da osoba u svom mentalnom “softveru”, informacije koje prima uporedi sa postojećim, kako bi se određena aktivnost vrednovala i kako bi se donela odluka o delovanju. Ovaj složen fenomen traje svega nekoliko sekundi i zato jeste izazov. Ipak, moj klijent se pitao kako to da neke od njegovih kolega koriste ovu dragocenu sposobnost sa lakoćom, dok je njemu usresređenost išla teže. Shvatio je i da se možda uzdržavao usled straha, postajući rigidniji i odbojniji. Njegov self je na nekom nivou prestao da se razvija, a alarm se uključio kroz njegov deficit pažnje, što ga je zabrinulo i dovelo na terapiju. Ispitivanje je dalje išlo u pravcu motivacije, kao šire slike problema, a koja je takođe nedostajala. Ipak, mi smo se u radu zadržali na pažnji. Apatija jednog broja ljudi ne nastaje zbog njihove fizičke ili mentalne iscrpljenosti. Problem je u relaciji te osobe i toga šta radi  tj. načina na koji vidi i doživljava svoje ciljeve. Kad je usmerenost na nešto (posao) ili nekog (osoba) protiv volje te osobe, onda ona počinje da “baca” svoju energiju.

Pažnja i kvalitet života

Sasvim je izvesno da kvalitet života većine ljudi zavisi od toga kako koriste svoju pažnju i zato je bilo bitno i ovom klijentu da nauči da ona kao oblik njegove psihičke energije zavisi od njega samog. Ključno pitanje kojim možete proveriti kako stojite sa pozitvnom pažnjom jeste: “da li biste želeli da ovog trenutka radite nešto drugo?” Ukoliko ste odgovorili sa “ne”, možemo to smatrati relativno pouzdanim pokazateljem vaše motivacije. Ipak, većina na ovo pitanje odgovori sa “da” nabrajajući šta bi radili u dokolici.

Kako uroniti u sebe?

Uranjanje u sebe jeste fenomen koji je oslonjen na osećaj sebe. Frojd je govorio da se dva tiranina bore za kontrolu nad našim umom: id i super ego, prvi je “rob gena”, a drugi “lakej društva”. Postoje tehnike koje tretiraju svest i njeno usmeravanje na “sada i ovde”, na “tamo i onda”, na “druge ili na sebe”. Interesantno je da ipak nismo uspeli da nađemo formulu i “klik” za “upotrebu svesti”. Veoma je važno učiti kako da budemo usresređeni. Popularni pojam flow-a ili toka, dosta je pominjan u ovom kontekstu jer je to nenaporan osećaj usresređenosti pažnje koji donosi zadovoljstvo. A zadovoljstvo je posledica uranjanja u iskustvo tj. zadatak.

Promena iskustva kroz ulazak u flow

Moj klijent je dobio zadatak da se usredsređuje na bilo šta što radi, na glas onoga s kojim priča, na sadržaj razgovora, na svoje disanje dok šeta, na putanju kojom želi da stigne, dok kuva na recept i redosled dodavanja namirnica. Tako je počeo da izvodi aktivnosti koje su ga primoravale na koncentraciju. Vremenom su čak i najjednostavnija fizičke radnje postale prijatne za njega jer su se transformisale i počele da proizvode stanje toka (flowa). Takođe, svojoj vezi, da bi joj vratio svežinu shvatio je da zajedništvo mora postati nešto složenije, suptilnije. To je za njega značilo da počne da otkriva sa svojojom partnerkom nove (stare) potencijale jedno kod drugoga. Počeo je da posvećuje pažnju mislima, osećanjima i snovima svoje partnerke i da kroz to otkriva ono što je i njemu značajno. Naučio je da uživa u neposrednom iskustvu i gotovo da nije obratio pažnju, da mu se pažnja vratila.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener

By | 2018-12-02T17:49:39+00:00 2/12/2018|Uncategorized|