Prebolećete kad odlučite da sebi pomognete

U bolnim procesima prevazilaženja raskida, ono što ume dodatno da pogorša put ka samopouzdanju i naruši samopoštovanje jeste momenat pojave treće osobe. Bez obzira da li se ona pojavila tokom trajanja braka ili veze ili tek naknadno, nesvesni mehanizam poređenja jeste alarmantno aktivan, a osoba koja je  izašla iz odnosa postavlja sebi različita pitanja. Jedno od njih je: “Šta ja to nemam što druga osoba poseduje… šta ga je privuklo ka njoj, a ja nisam umela da pružim..?” Zaključci znaju da idu na štetu sopstvene slike o sebi, uključujući i  krivicu u sve to, a neretko vode u samosažaljenje i bespomoćnost. Pravi se crno – bela slika i naglašava specijalni kvalitet drugog, kao nekakav “specijalni efekat” koji  ta osoba poseduje, kao npr. poseban fizički izgled, godine, obrazovanje. Takođe se može osećati i intenzivna ljutnja, koja ume da se lako pretvori u mržnju. Ono što jeste opasno u tim situacijama je osećanje samoprezira u čemu osoba sebe diskvalifikuje kao biće.

Emocionalni preokret

Klijentkinja koja je shvatila da ne može da radi na dva posla, održava porodicu i bude odgovorna za sve u kući, kao niti da pri tom još bude emotivno sama u braku, jer se suprug posle posla bavi sopstvenim “protokolima  razbribrige i zabave”, konstatuje da nakon 28 godina zajedničkog života treba da se raziđe sa mužem. Iako su to oboje odlučili, tačka emocionalnog preokreta se desila kad je dobila vest  da on ima novu partnerku. Njeno stanje se dodatno pogoršalo. Bol usled raskida, sada kao da je naglašeno dobio na snazi, a emocionalna rana počela ponovo da “flisuje”. Još kada je saznala da se radi o mlađoj, obrazovanoj i osobi bez dece dobrog materijalnog statusa, doživela je jednu vrstu naknadnog izneveravanja. Ona je nesvesno uvećavala sliku suprugove nove partnerke kao superiorne.

To je jedna od  uobičajenih kontaminacija gde osoba doživljava suparnika ili suparnicu na osnovu pojednostavljenog gledanja situacije, kroz veliki bol  i osećaj poniženosti. Osećaj izdaje, ljutnje i  bola zna da se udvostruči ukoliko je ta druga osoba prijateljica ili poznanica. I tu postoje muške i ženske tendencije reagovanja. Dok se muškarci u ovim situacijma više ljute na svoje partnerke za koje smatraju da to sebi nisu smele da dozvole, dotle žene kad prolaze sličnu situaciju bivaju jednako ogorčene na oboje, sa naglaskom i okrivljavanje prijateljice, koja sebi nije smela dozvoliti neverstvo.

Strategije suočavanja

Vrlo neprijatne frustrirajuće emocije u ovom slučaju pozivaju osobu da koristi različite strategije suočavanja. Ovi psihološki mehanizmi jesu naša spremnost da se nosimo sa bolom, napuštanjem, raskidom, nepravdom i nađemo način da  rešimo, smanjimo i lakše iznesemo konkretan stres. Vrlo je bitno da se sa tim suočimo na odrasli, a ne dečiji način. To znači da ne koristimo nemoć i bespomoćnost koji vode direktno u ulogu žrtve. Biti sam svoja podrška tokom perioda oporavka je odluka koja ide u prilog proaktivnosti, a ne pasivnosti  u ovom procesu.

Povratak u prošlost

Važna je svakako podrška od nama važnih osoba u rešavanju problema. Ova podrška može i treba biti kako emocionalna, tako i praktična. Imati sa kim podeliti iskustvo je bitno, ali ne treba da vodi u opsesivno vraćanje filma. Dobro je osvestiti sopstvenu ranjivost, kao posledicu toga kako  je na vas i vaš život  uticalo priklanjanje bivšeg supruga novoj osobi. Ovo naravno poziva osobu na preuzimanje nekih inovativnih životnih  koraka, o kojima možda do tada nije razmišljala. Osobi kao dokaz da se oporavila često jeste sposobnost da prestane da se brani, samosažaljeva i da može  kritički da sagleda i neke sopstvene propuste koje je pravila u tom odnosu. Osoba shvati na primer da nije trebalo da održava koncept domaćinstva svoje mame, već više učestvuje i neguje odnos, možda bolje da komunicira ili sluša, rešava probleme. Ona počinje da radi ono što nije radila ranije. Zato možemo reći da vreme i ne leči baš sve, već leče oni koji su odlučili da sebi pomognu! U ovom procesu mislim da je bitno odustati od revanšizma, osvete ili kažnjavanja bivšeg, ma kako to za mnoge biva izazov.

Gde je vaša snaga?

Jedna klijentkinja ostala je nema kad je suprug samo “išetao iz braka” i ostavio je sa dvoje maloletne ženske dece. Nova zgodna i mlada partnerka bila je zanosno privlačna i dobrostojeća. Odlučila je da ne traži više nego što je nekadašnji suprug  predložio da pruži, niti da ulazi u igre “lopova i žandara”. Iako je uključilai razum, dozvolila je sebi i da oseća. Iako se na momente činilo da je sasvim dobro, vrlo često  je bila potpuno utonula u tugu,a onda je išla ka ljutnji sa željom da se osveti. Ipak, pomagala sam joj da registruje šta tačno oseća, prorađujući, a ne potiskujući bolan sadržaj. Ipak, pred svaki potez kasnije je mudro promislila naučivši da odvoji svoje trenutne emotivne sadržaje od krajnjih odluka. Bila je sposobna da misli i oseća istovremeno, što jeste cilj onoga što zovemo psihološka stabilnost.

Raskid, razvod, razilazak  nosi sa sobom i procese bolnog  žalovanja koji znaju biti vrlo intenzivni. Krajnji cilj jeste prihvatanje nove situacije i  izgradnja sopstvenih snaga koje osobu vode dalje u prepoznavanje adekvatne emotivne mape, kao i novih životnih uloga. U ovom procesu osobe često sebi odgovore na neka od pitanja: gde se i sa kim trenutno nalazim, ko predstavlja moje podržavajuće ili nepodržavajuće mikro i makro okruženje, koja ponašanja preduzimam ubuduće da bih živela na način koji mi odgovara i koji je trenutno moguć, koje su moje snage, talenti, motivacija? I konačno,  zašto nešto hoću ili neću? Time osoba definiše i neka svoja  važna uverenja i vrednosti, može da stigne do sebe, u svoj jasan i nepodeljen osećaj identiteta uprkos rastanku i prošlim iskustvima, kojima na kraju ovog procesa, može i da zahvali za deo nove persone u sebi, koja nosi neku novu energiju snage i inspiracije.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener