Vreme i naša svesnost o njemu

Za vreme kažemo da je kategorija koje smo svesni da postoji, ali koju teško objašnjavamo, jer je vezano za naše različite kontekste u kojima ga upotrebljavamo.

U fizici je vreme definisano kao fizička veličina koja se određuje uz pomoć kretanja nebeskih tela. Filozofija ga posmatra kroz sled bića, našeg nastajanja i nestajanja, u procesima promena. Matematika je vreme pretvorila u mernu jedinicu, koja uz pomoć čuvene sprave koju zovemo sat, otkucava sate, minute, sekunde, a onda računamo i nedelje, mesece i godine…

Ipak, sigurna sam da ste iskusili puno puta da Vam vreme protiče sporo, ili pak vrlo brzo…?I često kažemo: ’Zar već? Kako je već kraj godine?’ Ovo ima veze sa našom percepcijom vremena, a ne samim vremenom.

Dakle vreme je više psihološka kategorija iz perspektive svakog od nas.

Neuro nauke i psihologija su istraživale pojam vremena krajem 19.veka kada su objavljene i prve studije Gustava Teodora Fehnera.

Evolucijom smo naš doživljaj vremena automatizovali na neki način i kao da je postao urođeni proces, u kome smo postali jedine jedinke na planeti koje imaju svest o prošlosti, kao nečem što uključuje mnogo više od instinkta ili bihevioralnog uslovljavanja.

Mi smo svesni vremenskih relacija između događaja i percipiramo ih kao simultane ili kao uzastopne. Takođe imamo percepciju o sekcencama ili o sledu događaja.

Dve vremenske linije, ili dva neurološka programa

U NLPu to zovemo ’vremenska linija kroz vreme.’ Ljudi sa ovom vremenskom linijom, ili nekom vrstom neurološkog programa, koji zovemo i anglo-evropski tip dobro vladaju linearnom idejom vremena. Lepo se snalaze sa planiranjem i organizovanjem aktivnosti. U poslovnom svetu ovaj tip vremenske linije je vrlo zastupljen i poželjan. To znači da imaju predstavu prošlosti sadašnjosti i budućnosti, sećanja su obično nepovezana, važan im je vremenski raspored, i teško ostaju u sadšnjosti.

Sa druge strane, kada smo asocirani u sada i ovde, govorimo o vremenskoj liniji, ’u vremenu.’ To je tzv.arapski tip. Kada bi eksternalizovali svoju vremensku liniju onda bi za ove ljude budućnost bila ispred njih , a prošlost iza. Oni provode više vremena u sadašnjem trenutku, i za njih rokovi i tačnost nisu toliko bitni, kao za ljude kroz vreme. U istočnom svetu ranije na budućnost se gledalo kao niz sadašnjih trenutaka, tako da je užurbanost gubila smisao…

Unutrašnji časovnik

Neurotransmiteri kao dopamin i adrenalin igraju bitnu ulogu u percepciji vremena. Kao da imamo neku vrstu unutrašnjeg časovnika koji je povezan sa specifičnim nivoima dopamina, a možda i više njih koji sarađuju, kao nezavisni entiteti u različitim životnim situacijama.

Znamo da nam vreme leti kada nam je lepo, jer doživljavamo prijatne emocije. Neka istraživanja kažu da ’Vreme ne leti zato što se mi lepo provodimo, već se radi o akciji, koja je usmerena na određeni cilj, na nešto što ćemo svesno ili nesvesno da postignemo upuštajući se upravo u tu određenu aktivnost. ’Dakle, samo zadovoljstvo bavljenja nekom aktivnošću neće uticati na našu percepciju vremena, ali naše uzbuđenje i aktivna borba za željenim objektom hoće’ . Kada radimo ono što volimo, što nas inspiriše, imamo utisak da vreme brže prolazi. Ipak, ne želimo da nam vreme uvek brže prolazi, zar ne? Zapravo, mi ne možemo da biramo da li će vreme prolaziti , već samo kako će ono prolaziti za nas!

Možemo da zaključimo da vreme ne treba da nam prolazi ni brzo ni sporo, već kvalitetno.

Želim Vam Sretno praznično vreme, življenjem trenutaka kojih se podsećamo, a koji su promenili svet sa dolaskom Betlahemske zvezde, kao i radosne trenutke koje ćete pamtiti, skupa sa onima koje volite.

Autor teksta za časopis Zvonik: Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut