Veza sa emocionalno nedostupnom osobom

“Ni malo prijatno”, odgovorila je moja klijentkinja na pitanje kako se oseća kad se seti bivšeg partnera, koja je počela u suzama da priča o razlazu sa čovekom nakon sedam godina veze. Svakako da postoje različiti nivoi emocionalnog vezivanja, kao što postoje i različiti stepeni emocionalne nepristupačnosti. Jedan broj ljudi usled različitih tragova prošlosti podigne emocionalne zidove koje postanu tvrđava iz koje ne izlaze. Čak i onda kada počnu da žive sa partnerom. Ponekad deluje da ćete konačno sačekati otvaranje “velikih vrata” srca, ali to se ne desi. Bar ne na način na koji ste očekivali. Dečko moje klijentkinje nije bio spreman da sa njom podeli veliki deo svoje ličnosti, iako se ona nadala da će tokom zajedničkog života, naučiti kako da budu poverljivi jedno prema drugom i kako da prime i daju ljubav.

Spasilačka uloga kao šablon

Ova mlada žena imala je vrlo zahtevno detinjstvo u smislu brige za bolesnu majku nakon pogibije oca. Ne samo da je brinula o majci, već i o  dve sestre koje su bile oslonjene na nju kao najstarije dete. Odgovornost da pomaže delegirana joj je vrlo rano, što se ona potrudila i da opravda. Bila je to spasilačka uloga postavljena kao šablon i njenim budućim muško-ženskim odnosima. Slučaj je hteo da nakon studija i zaposlenja upozna mladog relativno uspešnog muškarca koji je bio fin, ali pomalo suzdržan. To je bilo baš privlačno za nju na početku odnosa. Imala je za šta da se bori. Ipak, vremenom, je počela da se prilagođava njegovom emocionalnom stilu koji je toliko zahladio, da se osećala i iznureno i krivom.
Prvo je pokušavala da razgovara, da razume i opravda njegovo veoma teško porodično okruženje u kome je majka otišla, a otac se ponovo oženio, dok je mladić, tad dečak, bio na “privremenom čuvanju kod bake”. Njena tolerancija i strpljivost nisu bile dovoljni da on nekad predloži maženje, bliskost, druženje sa prijateljima i sl. Posle posla on bi ostajao na sofi i odmarao se ili igrao igrice. Iako u vezi sa njom, on je imao svoj svet u kojeg nije puštao baš nikog.

Nevidljiva u braku

Druga klijentkinja je u braku već više od dvadeset godina. Imala je sličnu situaciju u kojoj je ona volela supruga, ali je on više nekako voleo alkohol. Znao bi da se povuče i bude dugo u jednoj vrsti samoizolacije u kojoj je svima u porodici slao poruku da ga ostave na miru. Ona je vremenom priznala sebi da se oseća potpuno nevažnom i nevidljivom u braku za koji je verovala da ipak ima perspektivu. Tad je i potražila psihoterapijsku podršku.

U procesima raskida ili ozbiljnog preispitivanja odnosa, osoba sa emocionalno nedostupnim partnerom treba da shvati da nije njen posao da se trudi i da otvara osobu. Barbara de Anđelis umela je da kaže da niko nije rođen da bude “otvarač za konzerve”. Dobro je nagovestiti osobi sa kojom živite ili  se zabavljate  šta je ono što očekujete. Tražiti nije sramota, a time izbegavamo i nesporazume. Kad jasno kažete to što biste voleli i šta vam treba, ne morate da se plašite raskida, jer ukoliko se on nakon toga i desi, vaša veza zaista nije niti bila vredna vašeg angažovanja. Često čujem da klijent kaže: “Znam da mu značim i da me voli, ali jednostavno ne ume to da pokaže.” Ova vrsta samoobmanjivanja  čini vas da verujete da ste u vezi, iako samo jedno drugom povremeno pravite društvo. Kad je moja klijentkinja shvatila da nije u odnosu, iako formalno u braku, najavila je svoje povlačenje, usled nezadovoljstva. Nije se više plašila ni razvoda o kojem smo oprezno razgovarale kao potencijalnoj opciji. U njenom slučaju suprug je počeo da reaguje, da se angažuje i pokreće. Primetila je promene i čvrsto odlučila da će od sad uvek pričati na glas o svojim željama i potrebama ne pravdajući supruga za razloge njegove zatvorenosti. Nije želela više da se trudi na tu temu. Druga klijentkinja, kad je konačno i posle nekoliko godina pokazala da joj teško pada zatvorenost osobe sa kojojm je živela, istovremeno kao da se ispisala iz i onako dugo održavanog ne intimnog i ne bliskog osnosa. Iako je njen suživot imao naznake veze, više je ličio na cimerski odnos.

Zatezanje emocionalnog konopca

Ukoliko ste u vezi ili braku sa nekim ko ne želi sa vama da razgovara, deli emocije i utiske dobro je priznati sebi da niste u vezi, već imate neku vrstu dogovora o zajedničkom životu. Da li ćete prećutno prihvatiti pravila koja vam ne odgovaraju ili ćete tražiti redefinisanje odnosa? U psihoterapijskim procesima osobe shvate da nije sramota da traže više i određenije. Ukoliko osoba želi, ali ne ume i sama priznaje da ima problem, znači da postoji dobra volja za promenom. Takvi partneri bi želeli da se otvore, ali ne znaju kako. Ipak za život na duge staze nije dovoljno da osoba ima samo dobre namere, već treba biti voljna da učestvuje u rušenju svoje tvrđave odbrana. Moja druga klijentkinja shvatila je da je počela toliko da zateže emocionalni konopac terajući partnera da joj se otvori i primeti je, dok ju je on terao od sebe. On je to zvao agresijom. Kad je to raščlanila i oslobodila se početne krivice,  razumela je svoj emocionalni obrazac koji ju je uvukao u vezu sa emocionalno nedostupnom osobom. Priznala je sebi da ima toliko ljudi na ovom svetu koji su spremni da vole i za uzvrat prime ljubav. Upravo je ona je bila jedna od njih.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener