Usamljenost u braku

Emocionalna praznina i 3 dimenzije ljubavi

Dopada mi se Dizarelijeva izjava iz XIX veka da je život suviše kratak da bi bio mali. Postoje periodi u životu svakog čoveka kada se oseti nemoćnim, kada mu se čini da ne može da izađe na kraj sa situacijom i izdrži trenutak u kojem živi. Sasvim sigurno stvar koja još više pogoršava stanje jeste odbijanje osobe da sagleda sopstvenu situaciju u potpunosti. Ovo redefinisanje stvarnosti Bern je nazivao “udaranje glave o zid”, gde osoba veruje da se trudi, ali joj ne ide. Kad čovek osnaži svoju sposobnost da razmišlja racionalno, ali ne bežeći od svog nesvesnog, može da uoči da ne mora baš ni da pati. Kada smo slobodni da istražimo situaciju sa mnogo objektivnijeg stanovišta, nailazimo i na moguća potencijalna rešenja, pravimo izbor.

Foto: Pexels

Kompenzacija ljubavi

Mnogi misle da moraju živeti tako kako im se stvari dešavaju. Tako je i moja klijentkinja verovala da se podrazumeva da treba da se uda, rodi troje dece i živi za decu i porodicu. Suprug je u svemu tome živeo neki svoj život što je ona vremenom prihvatila. Živela je sa decom, bila neizmerno kreativna i pomalo naporna s vremena na vreme, opominjući supruga da se uključi u njihovu svakodnevicu. Šta ukoliko to osoba ne učini, jer ne zna, neće ili to nametne kao svoj stil? Ona je živela i dalje u jednoj vrsti emocionalne praznine, kompenzujući ljubav decom i njihovim uspesima.

Tri dimenzije ljubavi

Američki psiholog Rober Stenberg govorio je o tri dimenzije ljubavi: nezi, tj. brizi za partnera, bliskosti ili intimnosti i seksualnosti. Ova kombinacija parametara može da stvara različite opcije. Možete brinuti o partneru, ali bez bliskosti sa njim. Možete imati divne lepe trenutke, ali nikada biti negujući; ili pak podrazumevati da seksa u braku nema, uvereni da se tako živi.
Nekad mi dođe osoba koja kaže da nešto od ovo troje ima, ali uglavnom ne sve. Kao da se podrazumeva da od sebe, drugih i kvaliteta života ne treba puno ni tražiti. Urođena skromnost mnoge je znala da košta depresivnosti, potištenosti, povlačenja ili mirenja sa tim da se od života “ne očekuje puno”.

Prevara u braku

Ono što se desilo jednoj mojoj klijentkinji bilo je buđenje. Ovo naknadno osvešćivanje kod nekoga ide sa kumuliranjem nezadovoljstva, a kod nekog nakon što doživi nešto i onda naknadno razmatra kroz kakav je cunami prošao. Biti u braku, a ući u vezu sa trećom osobom poznata je okolnost. Svaki put kada se to desi kažemo da se radi o nezadovoljstvu neke od strana. Tako je jedna osoba vredna i odana porodici, moja klijentkinja, posle nekoliko decenija usamljenosti u braku, odlučila da “počasti” sebe sa malo lepote u obliku bliskog odnosa, koji se spontano razvijao, koji ju je negovao i konačno doživljavajući seksualnost. Ovo u početku i ne bi bio problem da neko od njene dece nije čitao tajnu prepisku, njene erotske poruke i … patio. Zašto se mama ovako ponaša?

S druge strane bilo je jasno da ovaj emocionalno senzualni manevar neka osoba povuče kao stimulus koji se zove preživljavanje. Nije ovo samo potreba za novim, već vraćanje ljudskosti i dostojanstva sebi.

Kada budete prepoznati kao ljudsko biće od strane osobe koja vam je draga, može se reći da počinjete da dišete: emocionalno, intelektaualno, a onda i vaša fiziologija biva oživljena.
Seksualnost budi čula, pokreće serotonin i dopamin, utiče da vam je u sopstvenom telu dobro. Ovo sve može biti bajka za nekoga ko nije u vezi, ali i noćna mora ukoliko ste se već obavezali i stvorili porodicu.

Kako odoleti iskušenju?

Kada je već shvatila šta se dešavalo i posle neke vrste progona iz sopstvenog doma, ova osoba je bila pozvana da se vrati kući. Iako je tajno priželjkivala da “bude otpuštena”, kako ona sama ne bi donela ovakvu odluku, ipak se vratila slaba i ranjena, u želji da pokuša ponovo, nadoknadi i iskupi “svoju krivicu”. Ovaj momenat izazova je stavio pred tu osobu nekoliko važnih pitanja:

• Zbog čega sam se vratila?
• Da li sam oprostila sebi?
• Da li je to dovoljan motiv za moj život?
• Da li imam pravo na bolje?
• Šta me čeka u periodu novog prilagođavanja i da li uopšte imam jasne kriterijume, čemu i kome se prilagođavam?
• Kako pozivam osobu na novu bliskost?
• Šta hoću i šta ne želim više?

Ukoliko dobije ove odgovore, ona se neće ustručavati da pogleda iskreno u sebe i kaže sa čim i sa kim će dalje živeti. Bilo sama ili u vezi.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener