Umete li da gradite prijateljstvo?

Prava mera istine i iskrenosti čini odnos snažnim i autentičnim

„Bez istine ili velikog njenog dela, bila ona prijatna ili ne, osobe upadaju u  površnost, blaziranost i neiskrenost ili ispraznost, što je veliki rizik za prijateljski odnos.  Jednom rečju, prijatelji govore istinu jedan drugom …”

Foto: Pexels

Nijedan odnos ne nastaje sam od sebe, već se gradi dvosmerno, kao i most kad se pravi, uglavnom kreće s obe strane. Kada su socijalni psiholozi pitali ljude šta ih čini srećnim, najveći broj njih odgovorio je da je to stvaranje i očuvanje prijateljstva, kao i održavanje pozitivnih i toplih odnosa. Jedan broj ljudi koji dođe na psihoterapiju govori međutim o odsustvu prijatnih odnosa s drugima, o osećaju usamljenosti, a samim tim bezvrednosti i otuđenosti. Prijateljstvo je važan izvor mentalnog zdravlja ljudi. Kada mislimo na pozitivan odnos dve ili više osoba koje se međusobno uvažavaju, vole i imaju poverenja jedna u drugu, za takav odnos kažemo da je prijateljski. On može i ne mora da bude i rodbinski. Relacija između osoba jača i gradi se vremenom, a takođe tokom vremena njen intenzitet može i da opada.

Šta sve izgrađuje kapacitet za prijateljstvo?

Altruizam. Ukoliko imate životni stav koji uključuje naklonost, nesebičnost i spremnost da ponekad interese prijatelja stavljate ispred svojih i bez očekivanja nagrade ili nadoknade, onda možemo prepoznati onu altruističku crtu u osobi koja čini i neku vrstu više svrhe socijalizacije i ponašanja.

Simpatija i empatija. Simpatija i empatija imaju svoje korene u osećanju koje imate prema nekom ili sa nekim, bilo da saosećate iz svoje ili njegove perspektive. Ovaj značajan momenat produbljuje odnos. Kada iskazujete saosećanje, Vi pokazujete pažnju i važnost onome o čemu osoba govori, a biti praćen na ovaj način pokreće u afektivnom smislu i dublji osećaj prihvaćenosti i značaja koji pruža sigurnost onome preko puta vas.

Ljubav prema istini. Istinoljubivost je još jedna od stavki ekološkog uma koji rado gaji istinu. Ipak, tu smo na osetljivom terenu, jer nemaju svi kapacitet za nju. Iako je Kant znao da naglasi da je dužnost svakog čoveka da govori, tj. iznosi istinu, neki drugi pominju da istina i nije baš za svakoga, posebno ne za one kojima smeta. Mislim da prava mera istine u odnosu čini prijateljski odnos snažnijim, autentičnijim, … Bez istine ili velikog njenog dela, bila ona prijatna ili ne, osobe upadaju u  površnost, blaziranost i neiskrenost ili ispraznost kao veliki rizik za prijateljski odnos. Jednom rečju, prijatelji govore istinu jedan drugom. Tu problem može biti jedna vrsta “proigranosti” prema sebi, gde osoba nerado vidi stvari koje se tiču i nje same, a time onda nije u stanju da gaji istinoljublje ni prema drugom. To zna da  košta prijateljski odnos poverenja.

Poverenje. Poverenje znači da možemo da verujemo onome kome iznosimo naša mišljenja, osećanja ili akcije. Tu je najveći broj ljudi i najranjiviji. Ipak, ukoliko to postane praksa u prijateljstvu, tada osoba visoko vrednuje drugog kao onog ko mu nudi “prostor duše” u kojem se može ogledati, osećati onako kako se zaista oseća, bez ispravki ili “packi” kroz projektovanje svojih najrazličitijih emocija, bez ustručavanja. Jedna od pozitivnih nus pojava ovog osećaja poverenja jeste ventiliranje osećanja, a ono je na svoj način lekovito.

Dvosmerni odnos. Takođe jedna vrsta reciprociteta je značajna za odnos. Šta ukoliko neko nekoga treba da bi ga samo saslušao i to je to? Klijenti ponekad konstatuju sa žaljenjem da odlično slušaju, ali kad dođe red na njih, druga strana “ponovo uzme mikrofon”. Tada nemamo dvosmernu relaciju i ne možemo govoriti o prijateljskom savezu, već češće o potrebi da iskažemo sebe bez osećaja da se i druga strana oseti ili razume. Ovo nesvesno ignorisanje udaljava prijateljske odnose.

Efekat blizine. Zanimljiva je stvar i nekih jednostavnih odrednica interpersonalne privlačnosti, a to je blizina. Da li poznajete svoje komšije? Ljudi koje često srećete i viđate najverovatnije će postati vaši prijatelji ili čak partneri.

“Svaka ptica svome jatu”. Iako blizina zna da utiče, ipak “sličan se sličnom raduje”. Ovo dokazuju desetine eksperimenata koji potvrđuju da će nam se neka osoba više sviđati ukoliko su njena mišljenja sličnija našim, čak  iako jedno mišljenje koje čujemo bude jedina stvar koju znamo o toj osobi. Upravo je to ono što boji naš stav o njoj. Takođe, interpersonalni stilovi komunikacije ukazuju na motivaciju ostajanja u prijateljskim odnosima, a sličnost se dalje ogleda i u brojnim zajedničkim iskustvima koje osobe imaju, čime i jačaju prijateljstva.

Zašto je sličnost toliko važna?

Prvo verujemo da ćemo se ljudima koji su nam slični i mi svideti. To oslobađa početnu tremu u komunikaciji i možemo biti skloni da prvi započnemo odnos, tj. komunikaciju. Sličnost sa nekim nam potvrđuje vrednovanje sopstvenih karakteristika, tj. vraćaju nam jednim osećajem i potvrdom da smo u pravu. Ljudi na kraju života obično pominju i sećaju se relacija koje su imali ili nisu uspeli da ih imaju sa bliskima … Zato je dobro već sada graditi različite vrste odnosa  koje će vaš život učiniti stvarnim i živim. Jer, kako rekosmo na početku, most se gradi s obe strane. Ponekad se valja zapitati kakvi smo neimari kada su prijateljstva u pitanju.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener