Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Kako vratiti poverenje posle prevare?
Poverenje je osnova svakog odnosa. Šta sve može da se desi jednom paru da bi se ono poljuljalo? Neka istraživanja u Australiji su dokazala da neverstvo nije jedina vrsta izdaje koja se dešava u vezi. Kada neko od partnera prekrši pravila veze koja su često podrazumevana (ne nužno i dogovorena), dolazi do zloupotrebe očekivanja jednog od partnera. Ono o čemu ljudi obično govore u psihoterapiji partnerskog odnosa jeste nelojalnost, neljubaznost, distanca ili čak neverstvo koje na svaki način predstavlja devalviranje nekog zajedništva. Ipak, jedno od težih prekršaja, posle kojeg nije lako vratiti se u odnos ili bolje rečeno ponovo u njega emotivno investirati, jeste neverstvo. Srela sam parove koji to jesu učinili, ali i kojima proces praštanja ide polako. Za „lečenje“ odnosa posle neverstva neophodno je kako strpljenje, tako i vreme, uz povećanu senzibilnost za slabost i emocije onog drugog. Ono što je glavna upitanost strane koja oprašta jeste, da li se isplati ponovo verovati, ako je bračni ili partnerski savez pregažen?
Foto: Pexels
Priznanje i ponašanje
Prvi korak u procesu praštanja jeste priznanje neverstva i iskazivanje kajanja. Ipak, samo „izvini“ nekad nije dovoljno. Ono mora biti praćeno pokazivanjem truda da partner želi da vrati poverenje drugog. Jedan bračni par, i šest meseci nakon prevare supruge, nije prošao kroz kompletan proces praštanja. Nekima treba i do dve godine stalnog truda i rada da bi se rana zacelila. Neki parovi koji su odlučili da se razvedu nakon otkrivanja neverstva, nisu mogli da savladaju osećaj teskobe, bespomoćnosti, stida i besa ili sramote. Usled nenalaženja izlaza iz bola, odlučuju da se raziđu i prekinu odnos. To radi i jedan broj njih koji pohrli u novu vezu, samo na osnovu trenutne zaljubljenosti. Iako je to osećanje koje traje od šest do osamnaest meseci, neki zaključe da je to dobar razlog za razvod. Ovaj momenat može ukazivati da osobi još nešto nedostaje. Zaljubljenost kao mehanizam nije nužno romantičan, već zna biti i jedan od izlaza za psihološko i emocionalno bekstvo od različitih vrsta nedostajanja.
Emocionalna pismenost
Sposobnost da se razumeju svoja i tuđa osećanja i spremnost da se na njima radi jeste nešto što je pomoglo bračnom paru na psihoterapiji da rehabilituje svoj odnos. Mogućnost da prepoznate i govorite o svojim emocijama jeste vrlo značajan faktor u procesu praštanja. Emocionalno vrlo senzibilni partneri koji su izneverili, u stanju su da prepoznaju koliko je njihov partner povređen i besan, i da traži nadoknadu za prekršaj.
Nije jednostavno prolaziti fazu partnerove pasivne agresije ili pak nesvesnog kažnjavanja. Oni koji to ne uočavaju, s druge strane, skloniji su eskalaciji sukoba, jer partnerovu povređenost i prebacivanje doživljavaju kao mržnju, pa se ponašaju destruktivno pojačavajući raskol. Ovi partneri se nekad osećaju preplavljeno i nespremni su da misle na povratak. Oni koji jesu povređeni, ali istovremeno emocionalno vrlo inteligentni, mogu da prepoznaju koliko je partneru „dovoljno žao“ i da li vredi dopustiti sebi novo poverenje i puštanje partnera u odnos.
Otrežnjenje
Kada se u vezi dogode loše stvari kao što je nevestvo, onda odustajanje od spasavanja veze jeste možda i skuplji ishod. Prvi korak obično jeste otrežnjenje od nesavršenosti jedne i druge strane. Drugi korak može biti opredeljenost za odnos koji će se na psihoterapiji dodatno istražiti, kako bi se aktivirale sve one snage koje su na različitim nivoima tokom zajedničkog hoda izgubile funkciju. Sposobnost za razumevanje kako svojih, tako i osećanja partnera, može se razvijati dalje, a nagrada za to može biti dublja empatija i novo prepoznavanje koje dolazi nakon toga. Za sve ovo treba imati emocionalnu i psihološku kondiciju, kao i dodatno strpljenje tokom vremena.
Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener