Seksualnost u braku

”Volimo se, ali nemamo seks”

Iako seks nije najvažniji u vezi, zatvaranje vrata ovom kanalu komunikacije među partnerima može doneti nova otuđenja. Znamo da je stabilnost sigurna zona u odnosu i čest neprijatelj erotizma. ”Zaista se volimo, imamo dobru vezu, ali ne upražnjavamo seks”. Ovo kažu sve češće neki moji klijenti srednjih godina na psihoterapijskoj seansi.

Terapijsko iskustvo mi govori da povećanje intime kroz emocionalnost, često može da prati recipročno smanjenje seksualne želje. Polako sam prestala da na seksualnost gledam kao neku vrstu ekskluzive u emocionalnim odnosima i čini mi se da je ona mnogo više od same metafore “seksa u vezi”.

U kakvoj su vezi ljubav i seks?

Složena veza između ljubavi i seksa, koja nije samo uzročno-posledična, a vidimo nije ni linearna, unosi novo pitanje za psihoterapeuta. Kako motivisati jednu od strana (ili obe, ukoliko to definišu kao problem) da ovu vrstu odnosa ponovo žele i eventualno dožive na nov način? Svaki par sa kojim sam radila ima svoju ličnu priču i istoriju. Ljubav počiva na nekoliko stubova: predaji, prošlom iskustvu i želji za autonomijom. Ovde se dva faktora praktično isključuju, a to je predaja i pripadanje i istovremeno želja da budemo autonomni.

Nezainteresovanost za seks

Moja klijentkinja kad je rodila decu, ostvarila se kao vrlo dobra majka i supruga, ali istovremeno sa jednim specifičnim problemom, a to je, kako je sama definisala, njenom “aseksualnošću”. Jednostavno nije imala želju za seksom, ali je bila svesna da svog supruga lišava ove vrste kontakta i da on to ne zaslužuje. Jednom prilikom, planirajući zajedničku budućnost, on je pomenuo da “ko zna da li će uopšte i biti skupa, jednog dana …” Za nju je to bio okidač zabrinutosti da istraži svoj nedostatak želje i povlačenje iz zone bliskih intimnih odnosa. Ponekad erotska emocionalna veza stvara bliskost koja nekima može biti i preplavljujuća, izazivajući različite izbegavajuće reakcije i izgovore. Ono što je nekad za nju bilo bezbedno, sada je postalo ograničenje. Ona je suprugov pogled doživljavala kao “moranje”, pa se vremenom osećala kao “objekat”.

Emocionalno povlačenje

Ranija potreba da mu udovolji stvarala je samo veće emocionalno povlačenje i novi teret za obe strane. Ona se osećala kao neko “ko udovoljava i zadovoljava”, a on kao “predator bez zadrške”. Bilo je jasno da ne možemo pristupiti ovom problemu bez sagledavanja obe strane. Važno je bilo i da se složimo da nećemo žuriti, kako bi obe strane postigle izvestan stepen diferencijacije i nezavisnosti. Teško je bilo iskusiti želju ukoliko su stalno opterećeni brigom … Svako na svoj način. Iako smo još u procesu koji je tek započet, stvaranje novog emocionalnog prostora stvorilo je mesto za rad i preispitivanje ženine slike o sebi kroz njen seksualni identitet, kao i njegova ponašanja na drugačije načine u ovoj sferi od dosadašnjih.

Dosta kreativnog rada važno je uneti u ovu vrstu problema u kojem se ne radi nužno o seksualnoj disfunkcionalnosti, već otvaranju za novi pristup senzualnosti i seksualnosti u odnosu.

Autor: Maja Pavlov, psiholog, psihoterapeut