Ravnodušnost u braku

Kriza sopstvene emocionalnosti

Postoje ljudi koji veruju da je njihova kriza izazvana kvalitetom njihovog odnosa u braku. Ono što se zapravo dešava ponekad, jeste da su ušli u vrlo suptilno skriveni psihički proces, u kojem se prepoznaje neka vrsta deterioracije na psihičkom i emocionalnom nivou. Ove osobe imaju problem sa sobom, ali pošto žive u braku, reflektuju ili optužuju za to svoj brak i partnera.
Moja klijentkinja došla je zabrinuta jer joj je suprug napomenuo da „nema smisla više da budu skupa, jer je ljubav nestala.“ Šokirana ovakvom izjavom, pošto sama nije isto osećala, želela je da ga bolje razume i nagovorila ga na jedan tretman.

Foto: Pexels

Iako se njen suprug nerado pojavio na terapijskoj sesiji sa njom, odmah je pojednostavio stvari u pravcu izjave: „Ne znam šta tu ima više da se priča, ne osećam ljubav i najbolje bi bilo da se rastavimo“. Na sugestiju da je razvod poslednja opcija, samo je odmahivao glavom tvrdeći da je to „samo produžetak agonije“.

Mene je s druge strane interesovala njegova lična agonija, koju je negirao i koja je bila pokrivena jednom neobičnom dozom ravnodušnosti i opredeljenosti za kraj, bez naročito vidljivog pokrića.
Sasvim je bilo logično da je njegova supruga posumnjala u nekog trećeg, ali ništa nije ukazivalo na to. Ovaj čovek je bio redovan u kući i u angažovanju sa decom. Jedino što je želeo to je da se razdvoji i „ima svoj mir“. Za kakvim mirom je ovaj čovek žudeo? Prvo telesnim. Nekoliko meseci borio se sa velikim bolovima u kičmi. Pre toga imao je problem sa štitnom žlezdom i nakon toga sa prostatom. Njihov brak bio je uobičajeni poligon svakodnevne žurbe, poslova, dvoje dece i zajedničkih praznika. Ipak, u toj užurbanosti supruga je umela da „podvikne“ ili nešto kaže kritički, što je on doživljavao kao prezir.

Muškarci kritiku umeju da dožive kao potpuno odbacivanje, dok se njegova ravnodušnost njoj činila kao gubitak dotoka kiseonika, jer joj nije pokazivao ljubav.

Ona ga ne poštuje, a on je ne voli?

Ne ume svako da dešifruje poruku koju supružnik odašilje. Ljudi generalno pričaju različitim jezicima ponekad. U želji da ga razume, supruga je svog muža „ostavljala na miru“, dok joj jednog dana nije saopštio ono što ju je ostavilo bez teksta. Kad se pribrala predložila je da sa nekim popričaju, ali je on pokazivao priličan otpor i nemotivisanost za rad.

Svakako radimo sa jednom stranom, koja je voljna razumeti problem, ali i pomoći sebi u ovako neočekivanom sledu događaja. Ono što ova žena nije poricala jeste da njen suprug ima teškoće da oseti i izrazi određeno osećanje, prema njoj, ali i drugima uopšte. Delovao je suzdržano i hladno. Ovo je trajalo prilično dugo, pa je ona to pravdala i sebi objašnjavala kao karakter njenog muža. Ipak i nečiji karakter može da bude deo procesa toka poremećaja osećajnosti, koji zovemo aleksitimija.

Psihoterapija emocionalnog defekta

Ponekad kod osobe ne postoje psihičke strukture koje bi omogućile i ispoljile željeno osećanje. Ovaj poremećaj sreće se kod antisocijalnih ličnosti koje prepoznajemo po nekoj vrsti psihopatije. Tad osoba ne pokazuje i ne oseća osećanje krivice, jer nema usvojene društvene i moralne norme.

S druge strane, jedan broj ljudi svoje emotivne doživljaje guraju u telo i time pokazuju neku vrstu osiromašenja psihičkih struktura koje bi omogućile nastanak diferenciranih emocija.
Muž moje klijentkinje delovao je kao da su mu mašta i snovi otišli na počinak. Njegova hronično suprimirana i potisnuta osećanja, ponekad su izlazila na svetlost dana u vidu neadekvatnih emocionalnih reakcija. Ovaj čovek se trošio kroz haotičnu emocionalnost koja je bila vidljiva u problemima sa kičmom, štitnom žlezdom ili prostatom. Svaki telesni simptom poziva nas da obratimo pažnju na njega i upitamo se o njegovoj svrsi. Ipak, otkrivanje skrivene svrhe neke simptomatologije zahteva uključivanje nesvesnog.

Vremenom je ovaj čovek gubio funkciju delovanja emocionalne reakcije ne izražavajući osećanja i postajući sve ravnodušniji na različite stimuluse. Tad se telo priprema na reakciju koja izostaje i onda se opredeljuje za organ koji je predisponiran za to.

Nije lako započeti priču o ovom mehanizmu sa osobom koja u startu otpisuje bilo čiji stav u vezi svoje osećajnosti. Ono što je njegova supruga shvatila jeste da su njegova hronična stanja nezadovoljstva (neadaptacije) rezultirala hroničnim (ne)raspoloženjima. Dugotrajno delovanje različitih ego distonih emocija na telo, počinje da preopterećuje organizam njenog supruga, remeteći imunološke i nervne mehanizme. Impotencija je bila samo propratna slika čitavog toka.

Terapijski tretman aleksitimije

U prvoj fazi psihoterapijskog rada, važno je osobu dovesti u stanje opuštenosti. Druga faza značila bi neku vrstu edukacije oko toga kako funkcionišu emocije uopšte. Tek u trećoj fazi tretmana klijent  uči i da preispituje i nalazi načine izražavanja emocija.

Da li će ovaj par uspeti, zavisiće od spremnosti ove osobe da istraži zonu svoje osećajnosti u kojoj nerado boravi i koju ne smatra naročito bitnom. Isključujući ove mehanizme, on svakako isključuje i svoje sposobnosti adaptiranja u porodičnom kontekstu u kojem živi, ali i u širem socijalnom kontekstu. Doneta odluka nakon toga imala bi više smisla. Zato kažemo da ovo nije bila bračna, već vrlo lična kriza sopstvene emocionalnosti.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener