Psihološko odvajanje od roditelja

Da li ste zavisni od vaše mame?

Dosta mlađeg sveta koji koristi usluge psihoterapije, svoju razvojnu temu vezuju za sticanje autonomije. Jedan od važnih momenata u razvoju svake osobe jeste psihološko odvajanje od roditelja. Ipak, neki ljudi se nikad ne odvoje na zdrav način i ovu nemogućnost separacije nazivamo produženom ili patološkom simbiozom.

Često mladim ljudima napomenem da osamostaljivanje jeste idealno u uslovima kad se odselite ili živite odvojeno od roditelja, ali to nije nužan ili jedini preduslov za samostalnost. Psihološko odvajanje i nezavisnost u mišljenju, osećanjima i ponašanju vodi u autonomiju koja im treba.
Nije lako biti ćerka jedne mame koja je svoju decu odgajala tako da brinu o njoj. Imala sam klijenta, iako već u podmaklim tridesetim, koji je dan počinjao šetnjom sa mamom po Adi, brigom za njeno zdravlje ili izvođenjem mame na kafu.

Klijentkinja koja nije načisto sa svojim rodnim identitetom seća se momenta kada je otac otišao i majku je trebalo „emocionalno pridržati“. Ona je to i činila, samo što je u međuvremenu postala u svom malom tajnom dečijem svetu – dečak.

Ovi ljudi kasnije donose u terapiju svoju pasivnost, strah od isprobavanja novih stvari ili podređivanje nekom ili nečem, bez inicijative da nešto promene.

Kapitulacija pred roditeljskim stavovima

Moja klijentkinja oseća prazninu i jedini način da je ispuni jeste da se osloni na nekog drugog, nekog ko ima za razliku od nje predstavu o sebi. Ove osobe imaju stopljeno „ja“. Ona, kao i nekoliko drugih koji su dolazili zbog različitih problema, bili su u životnoj dobi kad je trebalo da  se odvoje od kuće. Njihovi prijatelji su se osamostalili, a oni su uporno ostajali još kod kuće. Izgovori su bili razni, ali dovoljni za konfrontacijske intervencije zbog kojih nekad klijent može otići u otporu sa psihoterapije.

Tako je moja klijentkinja, kad je brat napustio kuću, nesvesno odlučila da je roditelji i dalje ispravljaju u njihovim odlukama ili potkopavaju njeno rasuđivanje. Kad je sa trideset i nešto želela da podigne kredit za stan, jer je to značilo i da se odvoji, otac je vrlo burno reagovao … Iz nekog razloga to nije učinila i danas posle dosta vremena i upokojenih roditelja pita se kako je tako uspevala u kontinuitetu da kapitulira kada je njena samostalnost u pitanju.

Pročitajte i članak ,,Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?”.

Izlazak iz krugova zavisnosti

Jedna od zabluda deteta čiji roditelji i dalje podstiču njihovu zavisnost, jeste da ukoliko se suprotstavim roditelju ili ga ožalostim nisam lojalan kao sin ili ćerka. Da bi izašli iz kruga zavisnosti, možete primeniti nekoliko postupaka ka kojima se možete uputiti razmišljajući:

• Upoznajte svoje nesposobno ili zavisno dete u sebi, priznajte ko ga je podsticao? Da li otac ili majka ili majkina majka koja vas nije puštala da sami uradite stvari ili bi vas kritikovala ukoliko ste to radili, bez nje i njenog znanja.
• Setite se svakodnevne rutine koju bi mogli da radite potpuno sami, a iz nekog razloga ne radite … Ne plaćate račune, ne kuvate, drugi vam peru veš, ili planiraju vaš odmor. Zbog čega to radite? Da li postoji način da napravite spisak u korist vas samih, a koji počinje rečima: od sada ću sam raditi …
• Priznajte šta vas najviše plaši? Fantazije i fobije koje utiču da izbegavate da se vidite u drugoj ulozi. To npr. zna biti izgovor u brizi o deci. Tako jedna osoba kaže: „Ja sam to prepuštala mužu, jer on to najbolje radi …“. Ali je sa druge strane sebe lišavala prisustva u igri sa decom samo zato jer je verovala u sopstvenu neadekvatnost kad je muž u pitanju. Takođe, suprug koji ne veruje da ume da se pobrine za obrok deci i zato sedi i čeka. Ova pasivizacija uloga otvara kanal ka podsticanju i učvršćivanju zavisnosti na različitim nivoima.
• Probajte da stvari izvedete sami. Samostalno je nekada važnije, čak i kad je manje savršeno. Napravite listu onoga šta bi to sve bilo, pa zatim izmerite prema intenzitetu neprijatnosti određena ponašanja. Počnite od lakih stvari, npr.: „Sam odlazim u kupovinu i ne mora niko da me vozi“. Sređivanje administracije i odlazak kod notara bez prepuštanja onom drugom „jer on bolje zna“.
• Pohvalite sebe baš zato jer to niste do sada radili, a evo možete jednako solidno!
  Na ovaj način i moji klijenti prepoznaju obrasce po kojima su bivali umreženi sa svojim, bilo roditeljima ili partnerima ili nekom prijateljskom figurom, koja im je davala pravac kretanja i navigaciju, a istovremeno ih frustrirala. 

Isto važi i u partnerskim odnosima. Moja klijentkinja je konačno počela da prepoznaje muškarce koji joj prilaze i tretiraju kao sebi ravnima. Ona je konačno takvoj vezi dala šansu da uspe. Počela je da preuzima svoj deo odgovornosti, ne samo da čeka da druga strana donese odluku. Sada se trudi da veza uspe.

U razvojnom smislu zavisnost može biti jedna od stanica od detinjstva do odraslog doba. To je zamena straha i izbegavanja osećanjem ovladavanja, kompetencije i sposobnosti da uspevate i sami da rešite problem. Time, svesno odustajete od sticanja ili iznuđivanja sigurnosti na način da drugi samo brinu o vama. Počnite da sami brinete o sebi, i pitajte se da li je to ok? Ukoliko jeste ovladali ste važnim životnim zadatkom koji zovemo samostalnost.

Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener