Psihološki mehanizmi odbrane

Psihološki mehanizmi odbrane služe ljudima kako bi im pomogli da se nose sa emocionalnom ili psihološkom nelagodom, konfliktima ili traumatskim iskustvima.

Frojd ih je otkrio još 1893. godine i pod njima je podrazumevao „revolt ega protiv mučnih i nepodnošljivih afekata i predstava“. Ovaj pojam je potom zamenio pojmom potiskivanje, da bi se kasnije opet vratio pojmu mehanizama odbrane kao širem i obuhvatnijem nego što je potiskivanje. Posle Frojda glavni doprinos izučavanju mehanizama odbrane dali su Ana Frojd (1936) i Oto Fenihel (1945).

Evo nekoliko razloga zašto ljudi koriste ove mehanizme:

Zaštita ega: Oni pomažu u zaštiti ega, tj. jasnijoj svesti o sebi i sopstvenom identitetu. Kada se suočimo sa situacijama koje ugrožavaju naše samopoštovanje ili integritet, ovi mehanizmi nam pomažu da sačuvamo svoj ego, tačnije granice svoje ličnosti .

Smanjenje anksioznosti: Mnoge odbrambene strategije pomažu u smanjenju anksioznosti i stresa. Na primer, osoba koja koristi poricanje kao mehanizam odbrane može zanijekati stvarnost kako bi izbegla suočavanje sa neprijatnim istinama koje bi mogle izazvati anksioznost.

Očuvanje mentalnog zdravlja i mentalne ravnoteže: U stanju smo da očuvamo svoje mentalno zdravlje tako što nam ovi mehanizmi omogućavaju da se nosimo sa teškim emocijama ili situacijama na način koji nam je podnošljiviji ili prihvatljiviji u datom trenutku.

Korišćenje odbrambenih mehanizama može pomoći u očuvanju mentalne ravnoteže tako što nam dozvoljavaju da izbegnemo preveliki emocionalni ili psihološki stres koji bi mogao da nas destabilizuje.

Adaptacija na stresne situacije: Kada se suočimo sa stresnim situacijama ili traumatskim iskustvima, mehanizmi odbrane nam omogućavaju da se adaptiramo i prevaziđemo te situacije na način koji nam pomaže da nastavimo dalje sa svojim životom.

Pomenula bih i nekoliko najčešćih psiholoških mehanizama odbrane koje susrećem u odnosima sa ljudima, kao i u radu sa klijentima:

Poricanje: Osoba poriče stvarnost ili neprijatnu istinu kako bi izbjegla suočavanje sa njom. Na primer, osoba koja dobije lošu vest o zdravlju može reći “To nije istina, to nije moguće”.

Potiskivanje: Potiskivanje je proces kojim osoba potiskuje neprijatne ili traumatske misli, osećaje ili želje iz svog svesnog uma. Te neželjene misli i osećaji ostaju u nesvesnom, ali mogu uticati na ponašanje osobe.

Projekcija: Osoba projektuje svoje neželjene ili neprihvatljive misli, osećanja ili želje na druge ljude. Na primer, osoba koja se oseća ljubomorno može stalno optuživati svog partnera da je ljubomoran, iako je ta osoba zapravo ta koja oseća ljubomoru.

Racionalizacija: Osoba pravda ili opravdava svoje ponašanje ili misli tako što pronalazi “logične” ili “razumne” razloge za njih. Na primer, osoba koja nije dobila posao može reći “Nije me ni zanimalo, to je ionako bio loš posao”.

Sublimacija: Osoba preusmerava svoje neželjene ili neprihvatljive impulse u prihvatljive ili produktivne aktivnosti. Na primer, osoba koja oseća agresiju može kanalisati tu energiju u sport ili umetnost.

Regresija: Osoba se vraća na raniji stadijum razvoja u ponašanju ili emocionalnom reagovanju kako bi izbegla suočavanje sa stresom ili konfliktom. Na primer, odrasla osoba može postati vrlo zahtevna i očekivati stalnu pažnju nakon što doživi gubitak ili stresnu situaciju.

Disocijacija: Osoba se odvaja od stvarnosti kako bi izbegla emocionalnu ili fizičku bol. To može uključivati osećaj da se “gleda sa strane” ili da se situacija ne dešava stvarnoj osobi.

Ovi su samo neki od mnogobrojnih psiholoških mehanizama odbrane koje ljudi koriste u svakodnevnom životu kako bi se nosili sa različitim izazovima ili konfliktima.

Mehanizmi odbrane pripadaju nesvesnom delu ega, a glavne karakteristike njihovog delovanja su:

• Aktiviraju se automatski, bez uticaja volje i ličnost nije svesna njihove upotrebe

• Poriču, iskrivljavaju i falsifikuju stvarnost

Svi mehanizmi odbrane ega imaju dvostruki cilj:

da spreče prodiranje zabranjenih nagonskih impulsa u svest i ponašanje, tj. da ne dopuste njihovo rasterećenje i zadovoljenje; kao i da uklone ili makar ublaže mučna osećanja (strepnja, stid,…) koja se suprotstavljaju ovim nagonskim željama, i da smanje tenziju koja je proizvod ovog konflikta.

Sa ovim fenomenima se pažljivo i polako radi, kako bi osoba bez otpora, i postepeno ulazila u zonu nove svesnosti, razumevajući da npr. dosta energije investira braneći se od nečega, čega ne želi da bude svesna. Novi uvidi mogu da budu dosta duboki, i lekoviti.

Maja Pavlov za časopis Zvonik