PRAZNICI KAO VELIKA PREKRETNICA ZA PAROVE
Raskidi uprkos idiličnoj scenografiji
- Euforija može da ubrza i intenzivira unutrašnja stanja osobe, a time i da utiče na brzinu donošenja odluke
- Alkohol često anestezira neprijatna osećanja, ali ima i efekat “opuštanja” – kako afekti popuštaju, često izgovaramo ono što inače ne bismo rekli
- Dešavaju se i pozitivni obrti, kada ljudi bolje razumeju poziciju onog prekoputa njih pa se stvori prostor za praštanje, kajanje, kao i želja za pomirenjem
- U ovom periodu godine ritualno se budi impuls za razrešavanjem problema u smislu definisanja stvari koje se više ne mogu sakrivati
Pravljenje računica o tome šta smo želeli da nam se dogodi a šta smo zaista postigli prethodnih dvanaest meseci, neke parove navodi na odluku da baš u novogodišnjem dekoru, gde sve vrvi od boja, lampiona i osmeha, stave tačku na vezu ili brak. Šta to tera dvoje ljudi (ili jednog partnera) da baš uz okićenu jelku i poklone ispod nje, podignu tepih ispod kojeg su u međuvremenu svašta nagurali i izgovore reči posle kojih je neminovno stavljanje tačke na zajednički život? O tome, odnosno raskidima u vreme praznika, za “Život plus” govori Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut, PTSTA – vanredni trener i supervizor transakcione analize.
Zašto mnogi parovi odlučuju da se raziđu baš za novogodišnje praznike, neki čak i tokom samog dočeka, iako im veza ili brak već mesecima “škripe”?
– Praznici su neka vrsta ritualnih dešavanja, u kojoj ljudi doživljavaju prekretnice. Zato se kaže “pre i posle praznika”, jer se samom dešavanju daje na značaju. Poštuju se kao posebni, specijalni dani u godini. U tim momentima ljudi sabiraju i oduzimaju svoja emocionalna i psihološka stanja, prave bilanse, i samim tim donose određene odluke.
Koliko sama euforija koja vlada oko nas utiče na tako bitnu odluku?
– Euforija može da ubrza i intenzivira unutrašnja stanja osobe, a time i da utiče na brzinu donošenja odluke. Nekada su ta interna stanja pomalo haotična, subjektivna ili nejasna, stvaraju pritisak u osobi. Zato ljudi, ne želeći da osećaju tu vrstu nelagode, brzo donose odluke, ponekad čak iracionalno ili impulsivno, samo da bi izašla iz tog emocionalnog stanja i prekinuli njegov neprijatan tok.
Šta sve tokom praznika može biti “nagazna mina”?
– Osetljivost da nekog ili nečeg nema. Izneverena očekivanja bližnjih. Posebno se vrednuju reči i izjave, koje dobijaju na značaju, jer je pažnja pobuđena. Ako osoba dugo razmišlja o nečijim postupcima, i oni se ponove u određenom obliku tokom praznika, može se desiti da onda osoba to učita kao dokaz da nešto nije kako treba, što često bude i okidač za preintenzivnu reakciju.
Zar idilična scenografija, odnosno bogata trpeza i okićen dom, ne bi trebalo da deluju upravo suprotno, da ponovo približe udaljene partnere?
– To može donekle da ublaži efekat onoga što nedostaje. Ali u nekim slučajevima, ta scenografija može i da naglasi prazninu koju osoba oseća u vezi nečega što joj je važno. Tada nema više kapaciteta za opravdavanje ili ulepšavanje, već stvari počinju da se nazivaju pravim imenom.
“Bistrenje” nesuglasica i potezanje nekih starih konflikata verovatno tada nije preporučljivo i zbog alkohola koji se nalazi na istoj trpezi, pa može uticati da padnu toliko teške reči preko kojih se nikako ne prelazi…
– Alkohol često anestezira neprijatna osećanja, ali ima i efekat “opuštanja”, kada kognicija nije pod samokontrolom. Kako afekti popuštaju, osoba često izgovara ono što inače ne bi rekla, jer i odbrane popuštaju… Tada sledi scenario koji je u narodu poznat kao “što trezan misli, pijan govori”. Ovo daje dozvolu nekima da izgovore i verbalizuju stare, potisnute frustracije. Prisećaju se starih povreda, situacija, reči koje su ostale neiskomunicirane.
Može li se tada dogoditi i suprotno, da “zaraćene” strane najzad pronađu zajednički jezik i u Novu godinu krenu i s novom odlukom, da pokušaju da usreće jedno drugo?
– Obrti se dešavaju, pa i pozitivni… Kada ljudi spoznaju verziju onog drugog, ukoliko ima empatije, mogu bolje razumeti poziciju onog prekoputa njih, što može stvoriti prostor za praštanje, kajanje, kao i želju za pomirenjem.
Kojoj vrsti parova ni svi lampioni i vatrometi ovog sveta, niti odlazak na destinaciju iz snova ili otvaranje najpenušavijeg šampanjca, nisu saveznici u najluđoj noći?
– To su često osobe koje imaju ozbiljnije psihološke probleme. Gde postoji suštinski gubitak poverenja u sebe, druge ljude i u dobre ishode. Tada kažemo da je osoba pod određenim skriptnim obrascem u kome postoji neka vrsta nesvesne zabrane možda na sreću, zadovoljstvo, emocije…
Smatrate li da u ovom periodu godine uopšte ne treba otvarati neugodne i bolne teme ili je za takvu vrstu razgovora i odluka uvek pravo vreme?
– Kako za koga. Neki ne žele tada da remete idilu, da budu ti koji “kvare zabavu”… Ipak, nekada je to centralni problem preko kojeg se teško prelazi i, kako smo rekli na početku, ritualno budi impuls za razrešavanje problema u smislu definisanja stvari koje se više ne mogu sakrivati.
Intervju za Večernje Novosti
Autor: Suzana BIJELIĆ