Najvažniji je odnos prema sebi
Kraj jedne godine i početak naredne simbolizuje i neku vrstu psihološke prekretnice. Vreme je samo jedan od neuroloških programa koje nam pruža orjentaciju, kako posmatramo događaje i kako ih obrađujemo u svesti. Imamo li viziju i širu perspektivu, ili smo samo u sadašnjosti? Nova godina na primer, baca reflektore na periode i faze kroz koje smo prošli. Ukoliko je bilans stanja bio pozitivan, možemo raspoloženi zakoračiti dalje. Neraspoloženje ili blagu depresivnost ljudi ponekad osete kad dožive suprotnost između onog što su mogli da urade i onog što su uradili. Neki to smatraju delom ličnog poraza. Mnogi u periodu sumiranja podsete sebe ili nađu deo života koji bi ipak mogao biti bolji, kvalitetniji, drugačiji.
Foto: Pixabay
Moj klijent je ovih dana rekao: „Moglo je biti bolje, ali neću da žalim, jer sad znam „kako“, u stvari pomerio sam se.“ Ova rečenica mi je nagovestila da je do nedavno život samo „gurao“, gotovo „otaljavao“ opravdavajući razna svoja stanja okolnostima. Verovao je da su njegove misli van njegove kontrole ili se čak poistovećivao s njima. „Ne mogu da razmišljam drugačije, ja sam gubitnik.“ Ono što sad zna je da je on taj koji na svoje misli utiče, tačnije usmerava ih. Postao je svesniji unutrašnjeg dijaloga koji se u njemu kontinuirano odvija, počeo je da obraća pažnju na kvalitet svojih misli i polako krenuo da ih menja, učeći sebe da razmišlja konstruktivno, što ne mora nužno značiti i pozitivno. Počeo je da traga za opcijama, rešenjima,najboljim mogućim ishodima u konkretnim okolnostima. Ne gubi vreme čudeći se i optužujući. Što je još važnije, prestao da igra igru „strašno, strašno“ i „drvena noga“. Njegove uobičajene reči, koje su ga prilično podsvesno programirale kao što su „katastrofa“ i „užasno“ bile su zamenjene novim izrazima tipa: „neprijatno mi je“, „nisam planirao baš ovako…“,“nezgodno je i zahtevno, ali može biti rešivo“. On se više nije usresređivao na svoje slabosti, već se posvetio razvoju svojih sposobnosti.
Točak života
Kad radim sa grupama ljudi, jedna od omiljenih vežbi mnogih polaznika bude tzv.“točak života“ ili „pita dijagram“. To je grafički prikaz kruga sa više polja. Bilo da se radi o struktuiranju vremena ili evaluaciji svojih postignuća u oba slučaja zadatak je da se označe zone življenja koje su osobi važne: npr. posao, socijalne relacije, prijateljstva, veze i ljubavni odnosi, hobi, slobodno vreme, zdravlje itd. Nakon toga markirate gde ste trenutno u svakom od ovih polja, a onda sledi pitanje: sa kojim skorom u polju biste bili zaista zadovoljni? Oznaka ove vrste podrazumeva da npr. na liniji od 1 do 10 rangirate gde bi bio taj „skor zadovoljstva“. Time dobijate zonu između trenutnog stanja i tog „zadovoljnijeg“ skora, koja predstavlja praktično zonu rasta ili deo u koji vredi uložiti energiju. Iako se pominju brojevi, ovo nije samo kvantitativna analiza, već osobe počinju da objašnjavaju i načine na koji bi volele da nešto realizuju. Praktično počnu da razlikuju svoj život i „svoju živost“ u pojedinoj zoni. Koliko su zaista aktivni (živi) u svakom od svojih polja života?
Identitet
Ljubav? Posao? Prijateljstvo? Brak? Odnosi sa decom? Odnos sa prijateljima? Rođačke veze? Odnos sa sobom? Sa Bogom? Sve se svodi na relacije. Čini mi se da prva i osnovna jeste odnos sa sobom. Odatle sve kreće. Otuda i taj famozni izraz „rad na sebi“ koji se pominje još od proročanstava u Delfima („spoznaj sebe samog“). Kada je ovaj odnos dobar, tada su i kanali našeg razmišljanja i osećanja otvoreni. Kad smo svesni šta zaključujemo, možemo da imenujemo i kako se osećamo i na koji način planiramo akciju. Kad smo uzemljeni u sopstvenom identitetu, ne bojimo se da tražimo, pitamo i konstatujemo zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Tada dovoljno jasno čujemo sebe kada kažemo „promeni nešto“. Poznavati sebe znači imati samopouzdanje. Tada nas relacije ne plaše, one ne bole, ili se ne ulaže energija u izbegavanje rizika.
Nazdravite sebi
Uspeh se ne meri samo postignutim ciljem već i količnikom zadovoljstva koji je sastavni deo njega. Da li ste zadovoljni onim što ste uradili? Većina ljudi koja krene na psihoterapiju dođe da bi naglasila ono sa čime nije zadovoljna, da bi objasnila „šta škripi“ i šta bi da promeni. Nezadovoljstvo, ma kako bilo neprijatno, može biti i dobar pokretač. Zato ukoliko ovih dana pravite svoje lične bilanse, primetite, zapišite, podelite ono sa čime jeste ili niste zadovoljni. Ukoliko ste napravili napredak u nekim oblastima svog života to primetite, a što da ne i proslavite. Nazdravite sebi! Ovaj ritual znači da ste svesni toga što ste postigli, i da se tome radujete, a to možete da delite sa onima koji su vam dragi. Nema velikog i malog uspeha. Osećanje postignuća zna biti jednako značajno ukoliko nam je nešto važno, bilo da se radi o stupanju u kontakt sa starim prijateljima,nalaženju novog posla ili osobe koja je spremna da sa vama putuje dalje kroz život. Iako ste (kako stoji u nekim novogodišnjim čestitkama) prepravili stari kaput koji je ponovo aktuelan ili ste ohladili vino na idealnoj temperaturi, napravili kolač po prvi put, a koji je uspeo i našli mesto gde puštaju „vašu muziku“, možete biti zadovoljni. Više i češće ovakvih stvari čine kompoziciju koja dobro zvuči i pokreće vas na različitim kolosecima života. Baš zato, onako bez posebnog razloga, opustite se i uživajte, sada!
Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener