Kako nastaviti dalje posle razvoda ili raskida duge veze

Razvod je jedan od najtraumatičnijih događaja u životu, njime se zvanično poništava sve o čemu su partneri maštali, ono što su zajedno sticali i čemu su se radovali. Još je komplikovanije ako bivši supružnici imaju decu, pa novoj stvarnosti treba da se prilagode i oni, a ne samo roditelji.

Ali teško je u takvim trenucima trezveno razmišljati i uvideti da razvod ili prekid duge partnerske veze, koja je imala sve atribute braka, nije samo kraj već i novi početak. Iskustvo iz kojeg možemo da učimo. Međutim, put do osvešćenja i “isceljenja” vodi preko prihvatanja realnosti, a za to je potrebno vreme.

Šta kada posle svega ostanete sami, emotivno ranjeni ili skrhani? Kako se uspraviti, suočiti sa činjenicom da ste zatvorili jedno poglavlje u životu i nastaviti dalje? Od čega prvo krenuti? Psiholog i psihoterapeut Maja Pavlov, za “Život plus” kaže da razvod treba posmatrati kao proces, a ne nužno kao događaj sam po sebi.

– Razvodu prethode meseci ili godine loših odnosa. Kada je nešto prošlo, a bilo je lepo, mi osećamo nostalgiju. Kada je nešto bilo loše, a prolazi, osećamo frustraciju usled neispunjenih očekivanja, uloženog truda i vremena. Veliki broj ljudi nakon raskida duge veze oseća se ambivalentno, jer se jedan deo njih seća lepih momenata, a drugi preispituje razloge stalnih frustracija koje su generisale nezadovoljstva. Iako bi, po logici stvari, nešto u čemu nismo bili zadovoljni trebalo da donese olakšanje, kod razvoda i raskida nije tako. Brak je kompleksan “projekat”, u kome prekid odnosa ne znači nužno olakšanje. Ipak, zvanična promena statusa otrežnjuje i ukazuje na to da moramo zatvoriti jedno i otvoriti novo poglavlje života. Ovaj momenat često je praćen anksioznošću – ističe Maja Pavlov.

Koliko je takvim osobama potrebno vremena da nastave dalje, da se oslobode tereta, patnje i svega što nose iz prethodnog partnerskog odnosa, i od čega to zavisi?

– Da bi se osoba oslobodila tereta i patnje neophodno je da redefiniše lični sistem vrednosti u skladu sa sobom, kako bi nastavila dalje. Razvod je jedna vrsta gubitka, koja nužno generiše svesno ili nesvesno mehanizme tugovanja. Kada se to desi zadatak nam je da se pitamo: “Kako dalje bez te osobe, i šta može u datom kontekstu da bude benefit za nas ili deo porodičnog sistema u kome ostajemo?”. Zavisi i od stila života koje će osoba nastaviti da vodi. Da bi se oslobodili tereta, važno je podsetiti se da određene stvari nisu išle i da je pred osobom nova šansa da kreira životni tok.

FAZE BESA I TUGE

Kroz koje sve faze je neminovno proći?

– Česte su faze ljutnje, besa i indisponiranosti, kada se nalaze mane partneru i kada se drugi krivi za neuspeh. Zatim ide tuga i rezignacija, a kasnije prihvatanje koje može da ode u neku vrstu depresivnog stanja, što nije dobro. Vrlo je važno ne otići u gorčinu i gajiti takav stav prema bivšem partneru, jer to osobu podstiče na stalan osećaj negativne pobuđenosti, a onda se to projektuje i na druge aspekte života.

Kako reći sebi da to nije samo kraj, već i novi početak?

– Upravo tako, videti mogućnost započinjanja nečeg novog, drugačijeg što je više u skladu sa nama. To ponekad predstavlja problem, jer su ljudi dugo živeli zajedno, prilagođavali se, udovoljavali, pa se na momenat mogu osetiti bespomoćno ako tih stimulusa i zahteva nema više. Sloboda je svakako izazov, jer nas poziva ne neku vrstu individuacije kada je stil života i njegova organizacija u pitanju. Takođe, tu mogu da igraju značajnu ulogu nove dozvole koje će osoba dati sebi, ali i nova ograničenja, ukoliko više neće raspolagati stvarima koje su bile zajednički organizovane (vreme, novac, slobodno vreme…).

Od čega treba krenuti?

– Krenuti od sopstvenih želja i potreba, ne nužno potreba, na primer dece, iako se o tome i te kako vodi računa. Ali da bi i deca bila dobro, potrebni su im zadovoljni roditelji. Iz tog razloga dobro je pitati se koje su to stvari koje mi pomažu da se uskladim sa sobom, da se osećam dobro i zadovoljno mimo partnerstva. Ovo je važan aspekt, jer unosi neku vrstu satisfakcije iz koje proizilazi nova hijerarhija vrednosti koju živimo. Tada osoba nema izgovor da kaže sad mi je još teže, jer teže je bilo u disfunkcionalnom odnosu, koji je prošao. Vraća nam se odgovornost za kreiranje života po svojoj meri, a samim tim i mogućih novih opcija zadovoljstva.

VREME ZA NOVU LjUBAV

Kako povratiti samopoštovanje posle svega?

– Treba se pitati i osvestiti koji aspekti ličnosti su tokom odnosa u braku bivali suprimirani, potisnuti, čega smo se odricali a nije trebalo. Na koje načine je osoba gubila sebe? Ovo osvešćivanje može da otvori nove potrebe za usklađivanje sa samim sobom, ličnim željama i načinima da se živi. Kad se to novo omogući sebi, vraća se samopouzdanje. Jer jedino kada radimo ono što volimo, na način koji nama treba, osećamo zadovoljstvo. Izabrati nekoliko načina na koje nešto radimo, a koji nas čine zadovoljnim i uočićemo promenu stava prema sebi.

Kada je vreme za novu ljubav?

– Tu ne treba žuriti, jer se ne radi o zamenskim odnosima po svaku cenu. Važno je da se osoba prvo poveže sa sobom, pa tek onda iz tog novog doživljaja sebe, drugih i sveta oko sebe uočava druge ljude kao potencijalne partnere. Ukoliko se to dešava automatski, onda je jasno da osoba radi zamenu uloga, i zadržava neku vrstu sigurnosnog štita u kojoj nije bitna ta druga osoba, tačnije nije bitno “ko je” već da li je “neko” pored nje ili njega. Da bi se to izbeglo važno je ne bojati se samoće, pa i usamljenosti na momente. Novi status treba da nas dovede u novu zonu samospoznaje, u kojoj ćemo se spontano, ne kompulzivno, povezati sa eventualno novim partnerom.

Autor: Slavica Dobrosavljević – Novosti