Kako možemo voleti dve osobe istovremeno?

Nisu sva neverstva seksualna. Seksualnost ne mora nužno da odredi da li neki odnos spada u neverstvo, već upravo emocionalna bliskost koju neko gaji sa drugom osobom. Moja klijentkinja je ljuta na sebe i na situaciju u kojoj se našla jer je sada već sve prošlo. Ona ne može da oprosti sebi. Majka je dvoje dece i posvećena supruga. Ona se u svom braku zaljubila, ali problem je što ta osoba nije njen suprug. „Ne znam šta mi je bilo, ovo je jače od mene“. Nakon dolaska u novu firmu usledilo je približavanje kolege. Prvo su to bila ćaskanja, onda zajedničke pauze i konačno intenzivni susreti na kojima je ona primetila da je ta osoba neko ko je najbolje razume.

Neverstvo se dešava i muškarcima i ženama, a razlozi su uglavnom vrlo lični. Ne možemo ih svesti na samo polne uloge. Neki naučnici tvrde da muškarci varaju jer su željni seksa, a žene jer su emotivno nesrećne u braku. Takođe, pokazalo se da su žene sklone da se intenzivnije vežu u novoj vezi, dok to nije slučaj kod muškaraca, jer se emotivno ne vezuju toliko, više ih zanima da li će partnerka imati odnos sa drugim muškarcem.

Moja klijentkinja je ponavljala „da je to bila sila koja ju je vukla“ i „da ne zna šta joj je bilo“. Predložila sam da to prvo raščlanimo jer ovaj manjak svesnosti gura osobu u bespomoćnu poziciju u kojoj naglašava izgovore tipa: „ovo je jače od mene“.

Ljubavna mapa

Bilo je jasno da se radilo o mehanizmu zaljubljenosti koji treba malo više upoznati. Iako većina ljudi smatra da kad biva pogođen Amorovom strelom, bez ikakve najave i bez razloga i smisla, zaljubljenost je opravdana. Ipak, ima nekih fiziološko – genetskih predispozicija koje nas vuku ka određenoj osobi. Osim što genetika delom utiče na izbor, tu je niz faktora, kao što je stepen obrazovanja, prihodi, sličan oblik tela ili vrednosni sistem. Posebno na nas utiču iskustva koja smo sakupili odrastajući, što u psihologiji zovemo „ljubavna mapa“.

Moja klijentkinja je počela da razume činjenicu broj jedan: biohemijski efekti u njenom mozgu su bili bitni i zato se ona osećala „očaravajuće“, baš kao što je godinu i po kasnije došla na tretman razočarana. U daljem toku rada počela je da pravi razliku između zaljubljenosti i alibija za neverstvo.

Očaravajući efekat „ružičastih naočara“?

Zašto zaljubljenost ne treba da rukovodi odlukama? Jer je ona jedna vrsta biohemijske neravnoteže, koja služi više za očuvanje vrste, a manje kao putokaz prema potencijalno srodnoj duši. Iz tog razloga ona je prepoznala da je „bila slepa“ i često nosila „ružičaste naočare“ uočavajući samo vrline osobe sa kojom je komunicirala. Verovala je da su oni „srodne duše“, opsesivno se baveći tom osobom, verujući u snažan empatični fatalan odnos. Bila je spremna na brojne žrtve, kako bi ugodila toj osobi. Gotovo kokainski efekat imala je ova veza na nju, a to se videlo iz njenog izveštaja u kojem je uglavnom pričala o euforiji, sa mnogo manjom potrebom za snom i jačom motivacijom koju je imala sve to vreme.

Ako je prijatno, da li je i pogrešno?

Htela je da razume kako je moguće da nešto bude pogrešno ukoliko stvara ovako prijatna stanja. Probali smo da stavimo na stranu na trenutak moralne principe ove dileme i zamolila sam je da pita sebe zanemarujući na momenat supruga (koji uzgred rečeno ili na sreću o ovome nije znao ništa) ili decu i druge ljude. Ono do čega je došla jeste trenutna situacija u kojoj nije mogla da izađe na kraj sa sobom. Kada je razmislila o efektima koje neverstvo ima na njen život, zaista kratkoročno ona jeste osećala prijatnost i zadovoljstvo, ali sve što je usledilo kasnije bilo je naporno, komplikovano i za nju najblaže rečeno iscrpljujuće ili čak razarajuće. Pitala se kako je moguće osećati se tako  dobro, a činiti nešto loše? Uporedila sam joj to sa sličnom dilemom osobe koja je imala problem sa prejedanjem. Nije joj bilo jasno kako slatkiši koje je volela mogu da budu loši, dok je toliko uživala u njima. Jednog dana dozvala je volju, jer je bila zabrinuta za svoje zdravlje i ostala toliko zgrožena nad sopstvenom debljinom da je dobila odgovor.

Dugoročan nus efekat neverstva – zaljubljenost kao simptom

Dugoročna nuspojava ovog tajnog odnosa jesu osećanje krivice, dezorijentisanost, zbunjenost, usamljenost, žaljenje, praznina i iscrpljenost. Ono što mi je bilo interesantno u ovom slučaju jeste jedna od najčešćih predrasuda, a to je da je zaljubljenost uzrok neverstva. Iako je i to prisutno, zaljubljenost u većini slučajeva je samo simptom različitih ličnih problema osobe. To je pribežište iz realnosti u kome životni film za trenutak dobija obrt pun intenziteta koji stimuliše na prvi pogled.

Ova osoba nije imala loš brak. Naprotiv, volela je svog muža. Tu dolazimo do još jedne specifičnosti: moguće je da neko oseća ljubav prema bračnom partneru, ali da se istovremeno oseća zaljubljeno u nekog drugog. Neurološki, ljudi su sposobni da vole više od jedne osobe istovremeno, jer su zaljubljenost i ljubav dva različita procesa u našem mozgu.

Oporavak od neverstva

Vrlo je bitno da je moja klijentkinja razumela da njena zaljubljenost ima veze sa neuspešnim pokušajem rešavanja nekog drugog problema u njenom životu. Ono što studije markiraju kao bitno u ovim slučajevima su prelazna i zahtevna životna razdoblja ili kada osobe postignu neki poslovni uspeh, promociju ili ako dobiju otkaz, kada im roditelj umre ili kada dobiju dete, kad deca odu od kuće ili se presele, … Da bi se oporavila od neverstva, oprostila sebi i nastavila dalje, ova osoba je počela da prihvata odgovornost za neverstvo, ne ponavljajući izgovore tipa: „ne znam šta mi je bilo ili jednostavno se desilo“.

Efekat sletanja na zemlju i nova svesnost

Počela je da razume lične razloge za neverstvo: umor, nova sredina na poslu, potreba za motivacijom, izlazak iz rutine, … Procesuirala je emocije, nije ih više potiskivala i zatražila je stručnu pomoć.  Zaista mi je kao klijent rasvetlila nekoliko bitnih psiholoških mehanizama, koje sam sagledala u jednom slučaju vrlo pažljivo, jer ovakve krize osobu najviše mogu učiti o njoj samoj. Prestala je da se opseda krajem svog odnosa, koji je počeo da biva vrlo „igričan“, tipa – ko će koga nazvati, ko izbegava, a ko inicira susret i odustala je od dodatnih pojašnjenja i taktiziranja.

Svojim novim uvidima i svesnošću uspevala je da ublaži posledice svog neverstva. Ja sam s druge strane naučila sledeće: da li će neki brak preživeti neverstvo, ne zavisi od samog neverstva, već od toga šta se nakon neverstva po tom pitanju uradi. Nisu naše greške presudne, već kako se kasnije sa tim greškama nosimo.

Intervju vodila: Branka Gajić, BG online