Kako krenuti sebi u susret?
Veliki broj ljudi ne planira. Živi stihijski od danas do sutra. Rešavaju dnevne zadatke, rade, jedu, kuvaju, brinu o deci ili kućnom ljubimcu, odmaraju i spavaju. Ukoliko se dnevna rutina odvija bez posebnih trzavica oni smatraju da je to- to i da je dan „lepo prošao“. I to je sasvim OK. Život u zoni komfora i sigurnosti, neizlaganje prevelikim izazovima ili naporima mogu biti umirujući. Na duže staze to vodi u rituale koji postanu sami sebi dovoljni, ali bez smisla i mogu početi vremenom da čine osobu praznom ili nezadovoljnom.
Druga opcija jeste da imate neke svoje male ciljeve i da ih s vremena na vreme postavite, krenete sa entuzijazmom ka njima, a onda s vremenom zastanete. Popularne priče o dijetama, fizičkoj aktivnosti, provođenju više (ili manje) vremena sa decom, partnerom i sl. Ovde se često postavljaju ciljevi usled nezadovoljstva postojećim. Dakle, treba nam neka druga opcija i „evo počinjem u ponedeljak“ je uobičajena odluka. Problem kod ove vrste ciljeva jeste da oni počivaju na željama, gde ciljevi brzo gube svoju putanju uz niz izgovora, opravdanja i racionalizacija sebi i drugima, tipa: „nemam vremena, a ko će da radi ako ne radim ja, kako da platim deci ekskurziju, zato moram da ih ostavim da bih zaradio, hraniti se zdravo mnogo košta i sl.“
Volja i želja
Volju je važno razlikovati od želje, jer je želja emocija koja može da bude nestabilna u vremenu. Setite se kako ste nekad nešto snažno želeli, a onda ste možda jednostavno prestali da to želite. Živeti u skladu samo sa željama je obično obrazac nesupešnih. Volja je sastavni deo snaga svake ličnosti koji je manje ili više aktiviraju. Oni koji mogu da žive u skladu sa svojom voljom, žive svoju višu motivaciju. Kako? To je stanje u kojem kad imate neku vrstu unutrašnjeg konflikta, npr. nešto želite, a znate da vam šteti umete da odbijete. Takođe, kad se odvažite da uradite stvari za koje znate da su vam korisne, iako trenutno ne osećate želju za tim, ovakve radnje zovemo voljnim. Dakle, osoba može da odloži zadovoljstvo i bude istrajna u vremenu što nam je bitno za ostvarenje važnih ciljeva.
Šta je sa velikim ciljevima, gde su vaše vrednosti?
Ne postoje mali ili veliki ciljevi. Postoje stvari koje su nam važne. Da li znate šta je to? Možemo definisati ovaj segmet kroz listu vrednosti. Izaberite vreme kad ćete sesti sa sobom u miru i napraviti popis važnih vrednosti u različitim oblastima života. Definišite za početak tri: karijera, emocionalni život, lični razvoj. Možda možete uvideti šta vam je najaktuelnije pa nastojte naći prideve koji imaju veze sa vama u toj oblasti. Napišite najmanje sedam do deset stvari koji opisuju važnost određene oblasti. Na primer: ,,Meni su u emotivnom životu važni: iskrenost, uzajamnost, ljubav, poštovanje, činjenje.” Kad je ovaj deo definisan, možete se ponovo zapitati da li ima još nešto što vam je u određenoj oblasti važno i dalje, da li to već živim, imam ili ne? Ukoliko mislite da nemate, možete je dodati. Cilj se ne postavlja ako smo zadovoljni nečim. Homeostaza, ravnoteža ili balans postoje tamo gde je ispunjena želja i ukoliko je osoba zadovoljna. Zato postavljamo cilj samo ukoliko možemo nešto drugačije, bolje ili suprotno od trenutnog.
Živite li svoje vrednosti?
Ovaj momenat nedovoljne ostvarenosti ili neafirmisane želje i jeste razlog za postavljanje određenog cilja. Dakle, devojka koja nema momka može sebi definisati vrednosti koje su joj važne u okviru emotivne interakcije i nakon toga postaviti cilj. Na primer, iskrenost joj je važna vrednost, a cilj: „Želim da se više otvaram i izlažem u emotivnoj razmeni sa suprotnim polom.“, „Želim da iniciram neke susrete, želim da postavljam pitanja i tražim odgovore.“ Na ovaj način ona sebe dovodi u stanje spremnosti za razmenu, davanje i primanje što može biti novina u njenom dosadašnjem ponašanju u kojem je sebe postavljala u pasivnu poziciju. Ona nakon susreta može samo da evaluira da li je susret prošao više ili manje zadovoljavajuće.
Cilj takođe u svojoj suštini ima i definisane indikatore kvaliteta. Tačnije, pitate se šta će mi biti dokaz da sam postigao prvu u nizu definisanih vrednosti (iskrenost)? Dobro je to pretvoriti u konkretna ponašanja, osećanja i akciju koje će vam onda poslužiti kao dokaz da tu svoju vrednost u svom cilju i živite. Dakle, ukoliko je indikator moje iskrenosti to da kažem šta mislim, da izrazim zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, onda imam dokaz da je moja iskrenost aktuelna. Ciljevi u skladu sa vašim vrednostima jedino imaju smisla. Oni su tad potkrepljeni istinskom motivacijom koja je unutrašnja, ne i spoljašnja, koja počiva često na očekivanjima drugih. Zato zašto čekati? Uradite već danas svoj prvi spisak vrednosti za oblast koja vam je bitna, a onda postavite vaš cilj, krenite da ga živite. Već prvi indikator doneće vam sigurnost i dokaz da je to što ste planirali i moguće. Već sad!
Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener