Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka

Pre mnogo godina medicina, kao i psihologija, shvatile su da ljudsko zdravlje ne zavisi samo od bolesti i patogena. Važni su i količina stresa i način na koji se suočavamo sa njim.

Foto: Pexels

U nekim popularnim naučnim časopisima to su ilustrovali nekim dopadljivim primerima, npr. kada muškarac Afrikanac doručkuje sa svojim prijateljem, a kasnije sazna da je njegov prijatelj doručak pripremio od divlje kokoške, što je strogo zabranjena hrana u njegovom plemenu. Kad je to saznao čovek je odmah počeo da se trese i umro je u roku od 24h. Isto tako, zdravlje čoveka iz Australije pogoršalo se nakon što je vrač na njega bacio kletvu, a oporavio se tek kada je isti vrač uklonio kletvu …

Izvori stresa

Možda ova antropološka promatranja deluju zbunjujuće, ali mi ove primere možemo da prebacimo i u neke od situacija današnjih zbivanja. Brojni slučajevi iznenadne smrti česti su nakon psihološke traume. Kada osoba doživi ogromnu promenu u svom životu, kao što je gubitak bračnog druga, gubitak kuće i dobara, ili je prisiljena da se seli u novu kulturu, povećava se verovatnoća da će se razboleti ili umreti. Česte su i statistike nakon velikih zemljotresa, gde se povećava ova verovatnoća. Jedno istraživanje je merilo srčani ritam pre i nakon napada 11. septembra u Americi, gde se prepoznala veća varijabilnost srčanog ritma, koji je bio i faktor rizika od iznenadne smrti.

Stres je prema Selajevoj definiciji iz 1976. godine fiziološka reakcija na preteće događaje. U stresu ljudi moraju da prilagođavaju sopstvene živote spoljašnjim događajima nezavisno od izvora koji može biti psihička ili fizička (biološka) trauma. Što se od osobe zahteva veća promena, to je veći stres. Npr., ukoliko nekome umre supružnik ili partner, veliki broj aspekata života je narušen. Isto važi i za srećne događaje, kao diplomiranje na fakultetu, koje deluje kao divan čin, ali sve u vezi toga može biti stres, od istraživanja, mentora, do kasnije traženja posla ili pohađanja poslediplomskih studija.

Holms i Rahe su 1967. godine razvili skalu samoprocene stresnih situacija. Neki događaji, kao smrt deteta ili supružnika, sadrže „mnogo jedinica životne promene“, jer zahtevaju najveću promenu čovekove dnevne rutine. Upravo je ovo momenat koji otvara vrata korelaciji sa oboljenjima i primećivanje fizičkih simptoma.

Ne obolevamo zbog okolnosti

Ipak, jedan broj ljudi ne oboleva zato što su okolnosti negativne, već oni sa određenim crtama ličnosti, kao što je sklonost ka negativnim raspoloženjima, kognitivnim iskrivljenjima, iluzijama i dezinformacijama; usled svog doživljaja životnih teškoća imaju zdravstvene probleme. Dakle, naš subjektivni doživljaj situacije ima veći uticaj na ljude nego objektivna situacija.

Sa kojim fenomenima se srećemo u ovde i sada i šta predstavlja aktuelni izvor stresa?
Saznanje da postoji smrtonosni virus je informacija koja budi različite asocijacije. Kako ćemo interpretirali ovu situaciju bilo bi dobro da bude zasnovano na informacijama, a manje na interpretacijama. Ovo nije jednostavno s obzirom da je veliki broj informacija obojen interpretativno.

Treba zadržati zdrav razum, logiku koja povezuje činjenice, a to nije jednostavno jer smo preplavljeni informacijama i moramo ih razumno selektovati. Takođe, svako boji svoj referentni okvir sopstvenim iskustvom. Šta još možete sebi reći u vezi opasne bolesti, a da bude smirujuće?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka. Ostati sam u ograničenom prostoru sa ograničenjem kretanja i gotovo svim redukovanim kontaktima uživo jeste koliko pretnja, toliko izazov za stabilizaciju psihe. Ritam života se menja, pa tako od naglo adrenalinskog ritma do potpuno meditativne stvarnosti može delovati krajnje nestvarno i traži visok stepen prilagođavanja.

Slanje poruka

Vrlo je bitno da poruke ne šaljemo i ne primamo samo iz emotivnog diskursa. U fokusu je mikrobiologija kojom se većina nas ne bavi. Zato je ova struka sada frontmen koji vodi celu priču i mi je pratimo. Vreme je za racionalizaciju, bilo bi dobro da sa radoznalošću, ne sa strahom ili ignorisanjem, učestvujemo u sopstvenoj stvarnosti. Time preuzimamo aktivnu odgovornost naspram pasivizacije u aktuelnoj situaciji.

Organizacija vremena

Ljudi koji slušaju informacije treba da naprave sebi prostor da udahnu. U tom smislu struktuiranje vremena je još jedan bitan faktor novog stila života. Umemo li da upravljamo novim vremenom, a da ono ne bude zbunjujuće, preplavljujuće anksiozno ili krajnje pasivno? To je kao kad ljudi posle napornog rada otputuju na odmor i odjednom se nađu ispod neke palme, a do juče su ginuli od posla. Ovo iskustvo ume biti nelagodno dok se ne aklimatizujemo na drugačiji ritam.

Vreme i ovladavanje njegovom strukturom je bitna stavka ličnog zadovoljstva i samokontrole. Zato je dobro pitati se kad započnete dan kako biste voleli da ga provedete, a markirate stvari koje ne preskačete, npr. tv škola, rad i učenje sa decom, posao od kuće, ali onda i opcija pauze, zadovoljstvo čitanja knjige, priprema obroka, biranje omiljenog filma i sl.

Strah od straha

Treba izbegavati tzv. “emotivnu kugu“, tj. prenošenje određene uznemirene emotivne frekvence mislima. Strah kao jedna od naših najstarijih emotivnih reakcija jeste dobar za preživljavanje, ali nije koristan u njegovoj prenaglašenoj formi, jer je kontraproduktivan i blokira. Dakle, umesto dodatnog straha treba uvoditi kreativnost, duhovitost, koja našem mentalitetu ne manjka, pa zato bolje i njega razvijati, iako može biti dobrim delom i mehanizam odbrane. Kroz ovaj vid razmene poruka možemo afirmisati solidarnost i podršku jedni drugima, umesto stalnih upozorenja i održavanja straha koji nas adaptira u inferiornoj poziciji. Vrlo bitan momenat je strah od straha, jer postoji nešto nad čim nemamo kontrolu, a preplavljeni strahom nećemo moći pobeći od fantazije.

I paradoks je iskustvo

Neke situacije u kojima su se građani našli su potpuno nove i nemaju ih u iskustvu. Dešava se paradoks opstanka, u kojem se ljudi suočavaju sa nepoznatim na način da ostaju izolovani, kao preduslov preživljavanja i smanjenja rizika. S druge strane znamo da niko sam ne može preživeti. Dakle, sistemska, ograničena i strogo protokolom definisana podrška jeste ono što se prati, a istovremeno se prelazi na online komunikacije kako bi ostajali u emocionalno – psihološkom i pre svega ljudskom kontaktu.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener