Imate li krizu identiteta? 

Mlad čovek koji je došao na psihoterapiju nagovestio je da želi da se preispita i proveri gde greši. U pozadini njegovog problema bila je loša bračna situacija i njegova dilema odnosila se na to da li da se razvede. Iako je dete već bilo rođeno, sve oko partnerstva nije štimalo. Ipak, on kaže da je to bilo nagovešteno i ranije. Njegov zahtev za promenom išao je u pravcu kako da ne ponavlja svoje greške i modele ponašanja koji nisu dobri. Pitao se zbog čega je toliko dugo ostajao u lošoj vezi i šta je to u njemu što mu ne dozvoljava da se ponaša tako da se u svemu tome oseća dobro? Kako je dublje istraživao, pred njim je bilo sve više dilema, a nametalo se pitanje “Ko sam zapravo ja?, “Kakva sam to osoba”?

Nelagodnost kao pretnja, ali i izazov

Svaka psihoterapija, ma koliko bila problemski orjentisana, ima za cilj i pojašnjenje i izoštravanje slike o sebi, tačnije neku vrstu “vraćanja sebi” u svom autentičnom obliku. To znači biti svestan sebe i svog identiteta. Iznenadne životne promene, nove situacije, političke i ideološke promene mogu izazvati nova stanja u unutrašnjem statusu osobe. To je kao kad doputujemo u neku novu zemlju u kojoj još nismo boravili. Ta početna nelagoda, neiskustvo u susretu sa novim okruženjem, okolnostima ili prilagođavanje osobe može delovati preteće, ali isto tako može predstavljati izazov. Često osoba koja se razvede, preseli, promeni socijalni status,posao ili prolazi zdravstvenu krizu može da oseti prekid dotadašnjeg kontinuiteta života koji joj na neki način pruža sigurnost. Rituali, automatizmi u našem životu, ma koliko delovali zamorno i ponekad apsurdno, unose red i mir u našu svakodnevicu. Promena tog ustaljenog ritma može izazvati blažu ili težu depersonalizaciju ličnosti, tj. osećaj odvojenosti od sebe, što možemo nazvati i krizom identiteta.

Ličnost u ogledalu (šta kažu drugi o nama?)

Svest o sebi doseže do vremena kad se odvajamo od roditelja ili staratelja sa kojim smo bili u nekoj vrsti simbioze. Sećanje je individualno. Tako se neki sećaju određenog događaja, drugi reči koje su izgovorili, treći emocije koja je prošla kroz njih. Oko 15-og meseca neke bebe već reaguju na svoj odraz u ogledalu, prepoznaju sebe. Možete se setiti nekih izjava roditelja o vama kao što su: “Stidljiv mi je”, “Nije kao brat”,”Ona bi se samo šminkala”,”Slatka je”, “Što taj voli pare…” itd. Neke od ovih naziva mogu definisati fizičku sliku osobe (“bucko”,”dugi”,”pegava”, “klempa”), dok drugi nazivi ukazuju na ponašanje:”mamina maza”,”tatin bokser”,”razbijač”, “šmizla” i sl. Svi ovi nazivi deci daju “dozvolu” da se i ponašaju na određeni način.

Ime kao personifikacija identiteta

Ime je takođe moćna šifra identiteta. Ukoliko detetovo ime ili nadimak nosi neko značenje za roditelja, ono kasnije može imati uticaj na detetov doživljaj sebe. Ima mnogo osoba koje se identifikuju sa nadimkom, ali ne i imenom i obrnuto. Postoje i neka imena koja negiraju polni identitet ili ga neutrališu, a dešava se i da devojčica npr. dobije ime po dedi, jer se čekao sin. Takođe, česti su stereotipi oko emotivnog reagovanja tipa, kada dečak plače pre će se verovati da to radi zato što je ljut, dok se to isto plakanje kod neke devojčice može objašnjavati tugom. Sve ovo na nesvesnom nivou osoba registruje, što može snažno da utiče na identitet.

Unutrašnji konflikti

Erik Erikson veliki psiholog razvoja verovao je da prava kriza identiteta dođe sa adolescencijom, kad se tinedžer bori da u nizu različitih zahteva prema sebi, odigra svoju pravu ulogu. To nije baš jednostavno, jer možda se i sećamo da u to vreme našeg života u publici sede roditelji, nastavnici, vršnjaci, momci ili devojke. Ni roditeljima nije lako tada da razumeju tu pobunu koja dolazi iznenada, a zapravo je samo pokušaj da njihov tinejdžer dobije malo prostora, ispita teren i poveže se sa sobom. Za ovaj period je E. Erikson verovao da je vreme najbitnijih konflikata sa kojim se osoba susreće. Pronaći sebe, a pri tom ne izgubiti osećaj pripadnosti ume da predstavlja zahtevnu misiju na putu sazrevanja tokom koje se mnogi osećaju i usamljeno.

Kriza srednjih godina

Jedan uspešan muškarac u dugogodišnjem braku i suprugom koja je obolela, vezuje se za mlađu i zgodniju ženu. Želi sve ispočetka, doživljava sebe bolje i mlađe i lepše uz nju, ulaže novac u paralelni život, ali i odlaže konačan raskid sa suprugom. Pita se na psihoterapiji da li je ovo kriza identiteta ili ja zaista hoću dalje sa novom osobom? Još jedna izazovna faza u životima ljudi jeste kad čujete npr. da je osoba naglo izašla iz braka, kupila nova kola i oženila se sa mnogo mlađom partnerkom. Ili je na primer, napustila posao na rukovodećem položaju, u velikoj korporaciji i počela da prodaje povrće na pijaci. Iako su ovo ekstremi, ono što se može očekivati jeste jedna vrsta rekapitulacije dotadašnjeg života. Ukoliko su naše trenutne aktivnosti usklađene sa vrednostima i vizijama koje smo imali, osećamo zadovoljstvo. Međutim, često se to ne dešava u potpunosti i tada osoba počinje ponovo da se prilagođava novim (sopstvenim) očekivanjima i važnim ciljevima koje postavlja. Svaka faza rekapitulacije identiteta i filtriranja važnih uverenja je korisna i ne moram se toliko uznemiravati ukoliko uđemo u neku vrstu novih životnih zahteva. Kao avion kad uđe u zonu turbulentnog letenja. Stiže na cilj, ali propratna neprijatnost je sastavni deo leta, iz kojeg se kad tad izađe.

Vreme promena

Krize identiteta su danas vrlo učestale jer se i svet oko nas menja neverovatnom brzinom. To zahteva i brza prilagođavanja, kojima nismo uvek skloni. Istraživanje različitih aspekata sebe i iskrenost prema sebi u okviru naših različitih uloga je uslov za jedinstven doživljaj sopstvenog identiteta. Psihoterapija pomaže u tom smislu što omogućuje da budemo aktivni i radoznali u tom procesu, da proučiimo sopstvenu prošlost u kome samospoznaja leči ono što je problem danas. Takođe, otvara višestruke mogućnosti i pokreće svežije, realnije obrasce ponašanja sa više opcija. Otvaranje vrata nove spoznaje osobi omogućuju i donošenje odluka, koje su u skladu sa njenim identitetom.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener