Gde je granica između bezazlenog tračarenja i ogovaranja?

TRAČ partija uz kafu sa prijateljicom, komšinicom ili kolegama na poslu mnogima predstavlja pravo zadovoljstvo ili bolje rečeno omiljenu disciplinu. Nema osobe koja nije poklekla i odolela takvom porivu, koliko god se činilo da su izgovorene reči bezazlene i da nikome ne mogu da naškode. Nekada nesveno pristajemo da o nekome pričamo bez pardona i mogućnosti da se odbrani. Zluradi komentari na nečiji račun u najmanju ruku kose se sa etikom i lepim ponašanjem, a neretko mogu i da nanesu štetu ljudima.

Gde je granica između bezazlenog tračarenja i ogovaranja koje može da ugrozi određenu osobu? Zašto ljudi imaju potrebu da bilo koga komentarišu u njegovom odsustvu, za “Život plus” objašnjava Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut:

– Tračarenje u svojoj najizvornijoj formi predstavlja vrstu struktuiranja vremena koju zovemo razonodom. Trač može biti i psihološki ventil koji neko izražava bez prisustva osobe o kojoj se priča. Iz tog razloga tračarenje nije uvek “ekološki” opravdana radnja. Kada se nečiji subjektivni stav iznosi “bez pardona”, naglašavajući negativne aspekte određene osobe, bez mogućnosti da ona kaže nešto u svoju odbranu, tada govorimo o ogovaranju koje neretko zna da nanese i štetu na račun onoga o kome se ili o čemu priča.

U kojoj meri ogovaranje može biti isprovocirano ljubomorom prema određenoj osobi?

– Nekada ljubomora predstavlja strah od gubitka pozitivne slike o sebi koju osoba oseća kada je neko drugi ugrožava, jer je “njena vrednost” procenjena kao “viša i bolja”. Tada ljubomora postaje okidač za različite teme o drugoj osobi, čiju vrednost treba devalvirati, umanjiti ili relativizovati. Razlog je to što nekada neko može da ima osećaj da je O.K. ako umanji značaj druge osobe, zanemarujući da je sasvim u redu da se neko razlikuje od drugih. Dakle, ljubomora može da ima različitu genezu, kao što je ljubomora iz osećaja inferiornosti, projektovana ljubomora…

“RAZONODA” KOJA TRUJE DUŠU

Ko je najviše sklon takvom ponašanju, da li postoji određena kategorija ljudi koja to “preferira”?

– Osećanje zavisti je takođe prisutno kod ogovaranja. Kada neko želi da poseduje ono što drugi ima, a smatra da ta osoba to ne zaslužuje, onda počinje da je ogovara, čime smanjuje razliku u ličnom doživljaju između sopstvenog “nedostatka – osećaja inferiornosti” i tuđeg doživljaja superiornosti. Kako nečija prednost postaje ugrožavajuća o njemu se priča mnogo toga, a cilj je da se takva ličnost obezvredi ili umanji. Važno je reći i da u društvima u kojima se zavidi, uspeh postaje opasan, tako da ga se ljudi plaše i izbegavaju ga, a o onom koji ga postiže se mnogo priča.

Šta se podrazumeva pod bezazlenim ogovaranjem?

– “Ventiliranje” osećanja kroz priču o nekom ili nečem može biti bezazleno i često ima funkciju “prepričavanja” u kome po prirodi komunikacije, poruka koja se prenosi postaje izmenjena, a usput se može promeniti i njeno značenje i značaj. Prema jednoj studiji, ljudi tračare sa uživanjem koje može da se poredi sa hranom ili seksom. Kada nekom pričate o osobi koja je odsutna, onda utičete na mišljenje te osobe. Tako se šire predrasude i glasine koje brzo mogu poprimiti razmere mobinga.

Ko je najčešće na meti tračeva?

– Ljudi koji su u fokusu, aktuelni političari, ali i osobe iz javnog života, jer je pažnja velikog broja ljudi usmerena na njih. Sportisti, estradni umetnici, javne ličnosti sa kojima se neki identifikuju. Sa druge strane, mogu se ogovarati i rođaci, prijatelji i osobe sa kojima imamo relaciju u kojoj se nismo osećali prijatno ili se nismo snašli. Taj višak frustriranosti može da kulminira ogovaranjem te osobe ili njenog ponašanja u određenoj situaciji.

Kada neko ogovara smišljeno i sa određenim ciljem?

– Nekada nema nužno loše namere u ogovaranju. Najčešći motiv je jednostavna radost zbog malo glasina o nekome. Zabavno je razmenjivati tračeve, jer to skreće pažnju sa svakodnevice i omogućava ljudima da struktuiraju vreme. Kada se neko nađe na meti ogovaranja žute štampe ili medija, tada često imamo određeni cilj, a to je da se prenese poruka o drugome, kao nedovoljno validnom, dobrom ili kompetentnom. U nekim teorijama motivacije pominje se potreba za incidentom i uzbuđenjem, koja ukida dosadu. Kolege sa Kalifornijskog univerziteta, koje su istraživale tračeve starijih odraslih osoba, smatraju da to može doneti osećanja bliskosti sa ljudima. Takođe, tračevi na određenom nivou mogu umanjiti osećanje usamljenosti, ali i olakšati vezivanje i bliskost kao oblik zabave, jer generišu slične vrednosti.

Da li učinjena šteta može da se ispravi ili ublaži?

– Ako je nekome učinjena šteta jer je preneta poruka koja predstavlja posledicu takozvane “karambol” komunikacije, onda je u redu izviniti se ili pojasniti dobru nameru. Ipak, ovo nije uvek moguće baš zato što je poruka stigla do primaoca koji često ne zna ko ju je poslao. Tu bih podsetila na priču o Sokratu koji je, kada su ga pitali da li je čuo priču o svom prijatelju, pitao nekoliko stvari: “Da li si siguran da je istina to što ćeš mi ispričati?” i “Da li ćeš mi reći nešto dobro o mom prijatelju, kao i da li je to korisno?” Kada mu je sagovornik rekao da nije siguran, on je opet kazao: “Čekaj, ti želiš da mi kažeš nešto što ne znaš da li je istina i što nije dobro i korisno za mene?! Pa, zašto ćeš onda to da mi govoriš? Što bih ja to slušao?” Dakle, umesto da slušamo tračeve ili ogovoranje, zadržimo ekologiju duše čistom i ispunimo sebe dobrim i smislenim sadržajima.

Autor: Slavica Dobrosavljevič, Život Plus