Emocionalni manipulatori i toksične veze 

Moja klijentkinja je depresivna, anksiozna, koristi lekove i posećuje psihijatra. Bezvoljna je i umorna. Ponekad sa željom za samouništenjem. To je na prvi pogled dijagnoza. Ali, iza svake dijagnoze stoji konkretan život u kojem osoba sa više ili manje uspeha uspeva da  se izbori sa problemima. Njeno stanje njena okolina uglavnom ne vidi. Ipak, na psihoterapiji postoje jasni znaci koji ukazuju na emocionalno nasilje i emocionalne ucene. Njena priča je priča o dobroj devojci koja je iz manjeg mesta, neuspešno studirala fakultet koji je upisala po želji roditelja. Tokom studiranja nije znala tačno šta hoće, a nije ni umela da se izbori sa roditeljskim zahtevima i nametanjem njihove volje a  koja je uvek “za njeno dobro”. Ovaj kompromisni stav nastavio se u vanbračnoj zajednici u koju je ušla u ranim tridesetim i zaključila da je dobro što je uopšte našla nekog ko želi da bude s njom u vezi.
Vrlo brzo se ispostavilo da je u vezi sa osobom koja nedvosmisleno dominira, uključujući i svekra koji dominantno vlada nad svojim sinom.

Foto: Unsplash

Dominacija jednog partnera

Dominacija partnera je u početku bila suptilna u smislu: “ne dopada mi se tvoja drugarica, ne treba tvoji roditelji sve da znaju, nisi valjda luda da se nađeš sa starim prijateljem”. Polako, ali sigurno, ona je odustajala od svojih želja, dobrovoljno postajući socijalno izolovana na prvi pogled svojom voljom, postajući žrtva emocionalne ucene. Kad su se rodila deca, imala je o kome da brine, ali i taj segment je bio  neravnopravno podeljen. Boravak dvanaest sati dnevno sa decom i muž koji se ne uključuje ni emocionalno, a još manje u porodične obaveze, generisao je njenu sve češću iznurenost. Kad je davao novac gunđao je ili prebacivao, uopšte ne smatrajući da njeno angažovanje vredi. Tako je strah postajao njena dominantna emocija.

Zlostavljač je uvek u centru pažnje

Osobe koje se nametnu u vezi su često inteligentne i manipulativne, poznaju sve slabosti žrtve. Čest je poziv i u simbiozu. Moja klijentkinja iako se odlučila da tajno dolazi na psihoterapiju, njen partner ju je non stop zvao i kontrolisao. Shvatila je da nakon prvih neistina neće više kriti da joj treba pomoć. Ona je sebe opterećivala time da li će se njemu dopasti ovo ili ono, kako će reagovati kad čuje. U sopstvenom životu hodala je na prstima. Postala je polako, ali sigurno, loša verzija sebe, što je bio prvi znak da je veza i partner “ne hrane”. Kad slobodno izražavate svoje misli, kad kažete to što hoćete bez ustezanja, kad tražite ono što vam pripada ili negodujete kad vam nešto ne odgovara, vi ste uglavnom zadovoljni. Takođe, kad se osećate prihvaćeno i voljeno, vi ste u dobroj vezi. Dobra veza podrazumeva i konflikte, svakako, ali oni se rešavaju na konstruktivne načine.

Toksične veze

I žene i  muškarci koji završe u toksičnim vezama imaju u startu ideju da će oni popraviti tu osobu. To je iluzija spasavanja. Samo još da nađete šifru i sve se menja.
Ipak, bolest ili raspoloženje u kojem se našla moja klijentkinja a koje traje sad već nekoliko godina počelo je da uzima svoj danak. Prva stanica je uzimanje lekova za stabilizaciju njenih stanja. Ova vrsta neizdržive emocionalne situacije vodi ka tome da se u jednom momentu i zapitala: da li sam u priči sa potencijalnim zlostavljačem? Pošto je odgovor bio potvrdan bitno je bilo da ne odustane od sebe, jer žrtve to često čine. Nikad ni zbog koga ne prekidajte kontakt sa članovima svoje porodice i svojim bliskim prijateljima. Takođe je važno da se ne plašite za materijalnu sigurnosti. Čak iako imate decu, možete da nađete posao. Izgovor da se ostaje u toksičnoj vezi zbog dece se završava tako što simbolički neko od partnera kad tad poželi da ode ili se razboljeva.

Život bez empatije

Emocionalni manipulatori često ucenjuju besom. Ukoliko se još radi o narcisoidnoj strukturi ličnosti, doživećete da sve što im se uputi doživljavaju u vezi sebe. Oni nemaju empatiju. Onog trenutka kad kažete da vam nešto ne odgovara, vi postajete njihov neprijatelj, niste neko sa kim se razgovara i pregovara, nego neko protiv koga se bori. I pasivno zavisne strukture ličnosti u vezama su s druge strane sklone ucenama i pretnjama. Tokom prakse sretala sam dosta pametnih žena, ali i muškaraca koji su  pristajali na loš kontekst. U početku svake veze postoji zaljubljenost ili makar neki oblik idealizacije. Vrlo često se ne shvati ili ne vidi o čemu se radi jer su emocije jake, dominantne i one zamagljuju jasnije razmišljanje. Naprotiv, ukoliko su prijatne, kao na početku veze one nam omogućava otvaranje i želju da smo prihvaćeni, voljeni i bliski. U ovakvoj poziciji smo vrlo ranjivi.
Kriticizam, spuštanja, psihološko omalovažavanje, ignorisanje stvaraju osećanje nedovoljnosti, pojačavaju doživljaj nevoljenosti i odbačenosti. Još ukoliko ste to dobijali i u primarnoj porodici eto razloga da već na neki način budete “naviknuti” na to da vam tako nešto i pripada. Ponavlja se stari scenario.

Foto: Unsplash

Podrška prijatelja i porodice

Zato je dobro ostati sa bliskim prijateljima u kontaktu, jer time objektivizujete stvarnost. Ukoliko se baš nijednom vašem prijatelju ne sviđa vaš trenutni momak ili vašim roditeljima to je već neki znak, alarm na koji valja obratiti pažnju. Nije lako ostati u kontaktu sa sobom, sa svojim željama, sa svojim potrebama, jer žrtva negde odustaje od sebe. Moja klijentkinja je odlučila da nikad ni zbog koga neće prekidati kontakt  sa članovima svoje porodice i svojim bliskim prijateljima. I tu je dobila moju podršku. Takođe, prestala je da se plaši materijalne nesigurnosti. Čak iako ima decu shvatila je da jednostavan posao može da nađe. Ona je prestala da se plaši. Počela je jasnije da iskazuje stavove i negoduje ukoliko joj nešto smeta. Takođe je upozorila partnera da nije već odavno zadovoljna odnosom, a da je sada i spremna da ode. Druga strana se primirila, zbunjena ovom njenom novom ulogom ili vraćanjem moći u odnos. Ono što je izvesno – ona će to i učiniti ukoliko partner čvrsto ne odluči da potraži pomoć.

Autor: Maja Pavlov