Da li odlažete stvari?

Da li ste neko ko prokrastinira, tj. da li odlažete stvari?

Svi ponekad to radimo. Ipak veliki broj ljudi sebe prepoznaje u odlaganju povremenih zadataka u određeno vreme. Smatra se da oko 20% opšte populacije hronično prokrastinira i da je taj procenat znatno uvećan na školama i univerzitetima (čak 75% do 95%)! Tako da možemo reći da je odlaganje neka vrsta tipičnog ponašanja velikog broja ljudi. Saznanje da niste jedini može za trenutak da uteši, ali ne i da reši situaciju koju odlažemo!

Prema definiciji  prokrastinacija se odnosi na donošenje odluke koja se bez značajnih razloga odlaže ili ne završava i umesto  da radite zadatak kome ste posvećeni, vi se prihvatate nečega manje važnog, uprkos negativnim konsekvencama po vas.

Možete primetiti da je odlaganje neka vrsta voljne odluke, koja se donosi brzo, gotovo automatski, i liči na naviku, tako da skoro ne morate ni primetiti da ste zapravo doneli odluku.

Drugi element odlaganje jeste zamena ili supstitucija jednog ponašanja drugim, tačnije manje važnim ili ne prioritetnim, na koje prelazite ili se usmeravate.

Ono što je posebno naglašeno u ovoj vrsti (ne)ponašanja jeste neka vrsta negativnih posledica nakon toga.

Ukoliko odlažete stvari ponekad, ne znači da to nužno činite uvek i prema svemu. Postoje različite oblasti našeg života u kojima  živimo i možemo ih odlagati. Ovo ima veze i sa otporima i nesigurnošću. Neke su više očigledne (npr. trebali bi se posvetiti traženju novog posla) ili koje se odnose na rutinu promene već ustaljenih shema (trebala bih promeniti nešto u svojoj ishrani).

Kada pogledate na jedan svoj dan i konstatujete da svaki put kada ste želeli uraditi nešto važno, vi uradite druge tri stvari manje važne, možete prepoznati svoje prokrastiniranje, tj. odlaganje.

Da li su vam poznate rečenice tipa: ’Ne mogu sada, umorna sam?’, ’Nemam baš sve što mi treba, ne mogu sada početi.’ ili ’Nemam dovoljno vremena da to radim’ ili pak logika može biti obrnuta, podrazumevajući neki uslov: ’Da bih sela da uradim izveštaj, prvo moram raspremiti kuhinju’, ’Prvo ću da pogledam fb, a onda ću videti, verovatno posle’. Ovi izgovori su uvežbani samogovori koje ste govorili puno puta sebi u prošlosti. Problem sa izgovorima je što su neki od njih zaista i istiniti. Na primer, možda je istina da ste umorni ili da nemate sve što vam treba ili da vam nedostaje vreme. Problem je da vi onda zaključite iz ovih istina da je sasvim OK ne raditi taj zadatak sada, nego ga ostaviti za neki drugi put. Upravo ovaj zaključak treba da se promeni, kako bi izašli iz začaranog kruga odlaganja.

Da li ste se pitali zašto odlažete ono što vam je važno?

Ima puno razloga zašto se ljudi opredeljuju da nešto urade kasnije. Na ovo treba gledati iz prizme konkretne osobe.

1. Neko je ’neorganizovan’, ali onda počne da govori kako je to glavni razlog što ne može sve da postigne, i tada ’neorganizovanost’ dobije svoj legitimitet, u smislu izgovora.

2. Strah od neuspeha je čest odlagač stvari, jer ukoliko nismo sigurni da to što radimo može biti u redu, već se pribojavamo negativnog ishoda, koji se predstavlja u psihičkom prostoru, u obliku slike ili glasova, kao da se već odigrao na nama neprihvatljiv način.

3. Nisko samopouzdanje jeste sastavni deo ove unutrašnje igre.

4. Ukoliko se u unutrašnjem govoru često pominje reč ’moram’ ili ’trebam’, prirodno je da će se javiti otpor tipa ’E pa sada baš i neću i ne moram’. To je reakcija iz ego stanja Deteta koje prkosi ograničenju ili zabrani sličnog tipa. Na taj način osoba zadržava iluziju nezavisnosti i po cenu sopstvene štete.

5. Strah od uspeha takođe zna da bude osnova odlaganja, jer ukoliko će nečiji rezultat skrenuti pažnju na tu osobu, a njoj se to ne čini prijatnim, ona može sabotirati bilo kakvu akciju baš zato ’da ne upada u oči’, a ponekad smanjujući fantaziju da će je drugi odbaciti – ’Vidi ovu štreberku, ona sve uvek stiže’.

6. Perfekcionizam sputava, jer naglašava kriterijume koji postaju opravdanje za ’ne kretanje ka cilju’. Stvari nisu dovoljno dobre, a ako nisu, sve ih je teže početi raditi.

7. Bilo da imate definisanu ili nedefinisanu agendu, ljudi mogu odlagati jer im je raspored pun, pa reaguju na njega otporom, ili pak u svojoj opuštenoj spontanosti ne vide šta je na redu, pa i ne planiraju.

8. Ponekad nedostaju informacije, ili je osoba neodlučna, gajeći iluzije da će se stvari same od sebe rešiti. Ovo vodi u jednu vrstu pasivnog ponašanja umesto proaktivnog.

Kako smanjiti izgovore?

1. Prvi korak jeste da osvestite šta radite i kako se adaptirate prihvatajući opravdanja za vašu prokrastinaciju. Optuživanje i osuda su još gore, ali svakako zapišite ili se setite negativne posledice odlaganja.
2. Važno je da uočite kako umanjujete izgovore za odlaganje koje ste smatrali da su OK. To znači da ste se pomerili!
3. Jedan od načina da promenite ove odmažuće zaključke je postavljanje nekih pitanja sebi: ’Zašto bi bilo za mene bolje da ovo odložim? ’, ’Šta bi bilo da počnem sada?’, ’Da li je stvarno istina da je za mene bolje da uradim odmah, kako ću se osećati, šta će se desiti?’ Testirajte vaše zaključke!
4. Pitajte se šta je prioritet, koji stepen toga mogu da uradim i kada ću to učiniti? Recite sebi tačno vreme! Jedna od metoda jeste da ’s najgorim počnete’, ili koristite vreme uz ograničeni limit (npr. po malo – samo pet minuta), onda vizualizirajte, fokusirajte se, obnovite plan za dalje.
5. Napravite plan, i ukoliko je zadatak zahtevniji krećite se korak po korak, deo po deo, ne morate sve odjednom uraditi, ali i mali pomak dovodi vas bliže cilju.
6. Nagradite sebe ili bar primetite za svaki deo urađenog, time što ćete se pohvaliti.
7. Vaše ’mora i treba’ prebacite u registar ’bilo bi dobro’ ili ’želeo bih sada da..’

Svi koji puno žure i rade, dobro je da nauče ponekad da se zaustave ili odlože aktivnosti da bi predahnuli i odmorili. Mada i to ne mora biti garancija da rade pravu stvar. Kada radimo stvari na neefikasan način govorimo o nekoj vrsti pasivnog ponašanja, bez obzira koliko osoba deluje dinamično, užurbano ili da se trudi!

Postavite sebi pitanje, da li je to ono što bi sad sledilo da uradim?

Pretpostavimo da ne želite da život prolazi mimo vas, niti da budete samo posmatrač koji gleda sa strane i planira ’pravi momenat’. Zato se uključite u vaše sada sa aktivnostima koje vam slede, ne pozajmljujte vreme, jer ono radi za vas, naravno, ukoliko mu se ne opirete.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut, NLP trener