Granice slobode u partnerskim odnosima

Ovih dana razmišljam partnerstvu, i o tome šta se sve podrazumeva pod slobodom u partnerskim odnosima?

Reč sloboda za svakoga podrazumeva nešto drugo. Za nekoga je to biti slobodan na svaki način, pa i u odnosu, bez premca i pardona, a za nekoga je to mera sopstvene slobode koja je unesena u odnos. Tj. znači koliko sam sebe oslobodio kao osobu, toliko mogu da dosegnem slobodu i u partnerstvu.

Ona je bitna jer je to deo individuacije svakoga od nas. Pa tako ukoliko smo neku svoju samoostvarenost postigli kao individue, bilo bi dobro da jedan dobar deo toga unesemo i u odnos. To znači da nas druga strana podržava i razume naš rast i napredak.

Sloboda je stvar ljubavi i poverenja, razumevanja potreba i želja druge osobe. Ipak, svedoci smo da to nije uvek jednostavno, jer partner ma koliko nas voli i razume, ne mora nužno da podržava naše ’slobodne izbore’, iz raznih razloga. Možda ih ne razume, jer ti izbori nisu nešto što je u skladu sa njegovim referentnim okvirom. Možda smatra da će to ugroziti odnos. Ima puno razloga za ukidanje slobode u odnosu i to se manifestuje kroz kontrolu partnera, što može govoriti o jednoj zebnji, strahu i negativnim fantazijama u vezi odnosa, u kome će ponašanje partnera (i njegovi odabiri, tj. njegova sloboda) biti pretnja za drugu stranu. Pretnja može biti opravdana, ali i iracionalna.

Kako se uspostavlja autonomija u vezi ili braku?

Autonomija je deo samoostvarenja u kome svesnost, spontanost i kapacitet za bliskost uzimaju maha. Takva samosvesna osoba radi i ponaša se u skladu sa sobom, može da bude svesna šta misli i zašto, takođe oseća adekvatne emocije i ne potiskuje ih, ume da se involvira u odnos pružajući i primajući od strane drugog. Ova pozicija omogućuje relativno stabilan hod kroz svakodnevnicu, koja ne mora nužno uvek biti prijatna, već naprotiv i zahtevna, ili dosadna, i naporna. Izgrađenost oba partnera omogućuje zajedničke dogovore, gde se reč i želja uzimaju u obzir sa obe strane. Ovo omogućuje da oba partnera imaju inicijativu u odnosu koji grade i u kojem se dobro osećaju, i time istovremeno svako za sebe doseže autonomiju. Nekada se kaže u narodu: ’Izbori se za sebe…’ Funkcionalan odnos upravo podrazumeva taj vid sopstva u odnosu u kome Vi ne morate nužno da se ’borite’ da bi vam pripadalo ono što mislite da je dobro za Vas. Za to Vam treba razumevanje i empatija partnera.

Od čega zavisi stepen slobode, koji faktori utiču na to?

Stepen slobode zavisi od nivoa oslobođenosti osobe tzv. primarnih i sekundarnih zabrana, koje mogu biti deo životnog skripta, ili nesvesnog obrasca. Ako sam npr. rastao u atmosferi da ’nisam važan’, to će biti obrazac koji ću uneti i u svoj odnos. Ako sam prigrlio zabranu ’nemoj da misliš’ svojom glavom, verovatno ću imati neku vrstu pasivnosti u odnosu na mišljenje i zaključivanje, pa ću puštati partnera da misli za nas oboje. To svakako nije preporučljivo, jer gradi neku vrstu simbiotskog odnosa, u kome osoba isključuje neke svoje delove, kao što su sposobnost da razmišlja ili da donosi odluke, ili se usklađuje sa sopstvenim vrednostima. Zabrana ima jako puno, i zato je to izazov za svakoga, jer što pre osoba razume odakle obrasci potiču i kako su nastali, može i da ih razreši.

Poverenje je jedan od glavnih stubova slobode u odnosu, ali na čemu se ona još temelji?

O poreklu poverenja možemo misliti kroz rano iskustvo i odnos sa majkom. To je prva veza u kojoj bivamo, i ako je ona bivala sigurna i stabilna to će generisati i našu sigurnost i zaštitu u odnosu. Tzv. sigurni atačment, ili sigurna privrženost. Ipak, veliki broj ljudi ovu ili neku drugu raniju vezu ili odnos nije iskusio, pa to može da ima veze sa davanjem (ne)poverenja drugome. Ovaj stav može imati veze i sa lošim iskustvima, u kojima je neko ispao naivan, prevaren, izigran,… Ipak ne bilo dobro loše iskustvo generalizovati na sve ljude. U tom slučaju može se javiti konstantni strah i nepoverenje da će nas neko razočarati.

Gde je granica te slobode?

Sloboda ima različite oblike u partnerstvu. Ona može značiti i dobrovoljno odricanje od nečeg, zarad zajedničkog dobra. Npr. neću otići sa drugaricom u grad danas, jer je moj partner imao loš dan i želim da budem uz njega. To znači prepoznati momenat kada se dobrovoljno odričem, ali time ne remetim granice svoje slobode, već se usklađujem sa onim ko mi je važan.

Granica za žene i muškarce

Postoje razlike u ritualima i stilovima života kod muškaraca i žena. Erik Bern je o tome pisao. Kod muškaraca npr. zabave tipa sport, automobili, vremenska prognoza mogu biti dominantni. Kod žena opet moda, kuhinja, deca mogu biti teme koje žene upražnjavaju, i u skladu sa njima i organizuju vreme.

Nekada sadržaj koji jedna strana podrazumeva i upražnjava vremenski i frekventno, nije nešto sa čime se nužno usklađuje druga strana. To stvara probleme u odnosu. Upravo, jer se neko oseća da je na njemu veći deo obaveza, dok druga strana živi svoju slobodu, kroz aktivnosti kojih se ne odriče. Tako čujem klijentkinje koje se žale da suprug redovno ide na sport, u teretanu, ili utakmice, a da ona nema takav deo vremena za sebe. Važno je o tome razgovarati i dogovoriti se. Iako nešto ne upražnjavamo, možemo da razumemo drugu stranu, ali i da imamo ideju za sebe i to jasno komuniciramo partneru. Dobar primer bi bila klijentkinja koja izveštava da ona i muž naizmenično upražnjavaju svoje aktivnosti, imaju vremena za hobije, zajedno brinu o deci, ali isto tako im nije problem ukoliko neko više biva ponekad odsutan. Postoji poverenje i taj reciprocitet se vremenom uspostavlja bez ultimatuma.

Sloboda i narušavanje bliskosti među partnerima

Sloboda koja narušava posvećenost odnosu koji je primaran, može da ugrozi bliskost. Ponekad ljudi krenu za nečim što im je nedostajalo u nekim ranijim fazama života i onda zadovoljavaju te potrebe direktno ili indirektno i u nekoj drugoj relaciji, bilo prijateljskoj ili emotivnoj, što može da naruši granice poverenja.

Crvena linija

Kada osoba ne raspoznaje da se u neke odnose involvira više nego što to čini sa partnerom (bilo da je u pitanju prijateljska ili emotivna veza koja nije partner), pojavljuje se ta crvena linija. Tada možemo da preispitamo šta se dešava, zašto i šta je to što nam nedostaje?

Tradicija i sloboda

Možda je sloboda ranije bila definisana određenim kulturološkim i društvenim obrascima, koji su imali dominantna očekivanja od muškarca i od žene. To su bile tradicionalne uloge, koje postoje i dan danas. Ipak, to nije nužno bilo loše, mada je umelo da sužava slobode na razne načine. Pre svega očekivanja od sebe samoga bila su zamagljena od strane društvenog koda, pa je time i autonomija bila pod znakom pitanja.

Autor: Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut

Članak za časopis Zvonik