Godišnji odmori mogu služiti da zastanemo, predahnemo, ali i napravimo više mesta ‘iznutra’. Ovaj neophodan odmak od tekućih aktivnosti, poslova i ljudi omogućuje nam da raščišćavamo unutrašnja, a ponekad i spoljašnja skladišta od suvišnih stvari, ili metaforično gledano ‘preteranih tereta koje nosimo na leđima’.

Mentalno spremanje za neke od mojih klijenata, kao i za mene, značilo je otpuštanje, do juče bitnih misli, uverenja, ali i uloga, navika, strahova, odnosa ili stvari koje imamo, a koje nam više ne služe.

Tek tada možemo da primetimo koliko je snažna moć navika koje nas vežu i diriguju našem ustaljenom ritmu života. Postoje dobre, ali i loše navike. Ove druge nam služe da prepoznamo zašto se ne dopadamo sebi, šta bi menjali, šta nas sprečava da omogućimo sebi unutrašnji prostor u kome bivamo i postojimo na način za koji verujemo da jesmo, ili na koji želimo da budemo.

Zato se mentalno čišćenje svodi na neku vrstu novog minimalizma. On nije nužno samoograničavanje, kako se nekada čini, pa se otuda teško rešavamo i suvišnih stvari. Mentalno pročišćenje jeste davanje šanse sopstvenoj volji, stvaranju novog prohodnog prostora psihe i duha za korišćenje sopstvene slobode. Imajući naizgled manje, odričući se suvišnog, dajemo više prostora svom
autentičnom ‘ja’ da bude.

Ovde ne govorimo o nekoj nadobudnoj zaostavštini ega, već naprotiv, gledajući egzistencijalno otvara se prostor duše i duha gde možemo da postojimo, fizički, stvarno, i figurativno. Taj rasterećeni novi prostor našeg unutrašnjeg bića omogućuje nam da bivamo i otkrivamo ono što jesmo.

Viktor Frankl je napisao: ‘Između nadražaja i reakcije postoji prostor. U tom prostoru leži naša moć da odaberemo svoju reakciju. I u našoj reakciji sadržan je naš rast i razvoj, kao naša sloboda.’ Zato nam je bitan taj unutrašnji deo, taj prostor koji sami stvaramo i oplemenjujemo, obnavljamo, usaglašavamo, čujemo i ne odričemo ga se, kako se ne bi odricali sopstvene autonomije i svog stvarnog ‘ja’.

Kada se desi da se ‘gušimo’, na šta se ljudi često žale, ‘to me guši, zamara, smeta…’, ulazimo u neku vrstu začaranog kruga, u kome nema mesta ‘za mene’, tada prestanemo i da dajemo drugima na iskren način.

Zato odmor potiče u nama nove odluke i naše stvarne odgovore na pojedine situacije i ljude. Taj novi mentalni prostor koji smo pročistili i osvojili pomaže nam da razmislimo o tome ko smo, ko želimo da budemo i kako reagujemo sa namerom, upravljajući sobom na način da nam se to dopada.

Autor: Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut