Osnažite samopoštovanje

Možda najpopularniji pojam poslednjih godina u psihologiji jeste samopoštovanje. Iako o njemu razmišljamo kao osećanju jer i kažemo: „osećam se ili ne osećam se dobro u svojoj koži“, ono može biti povezano za načinom na koji živimo. Time što (ne) poštujemo ono što nam je važno i u šta verujemo, na takav način određujemo i stav o sebi.
Samopoštovanje je naša procena koliko smo sposobni da se izborimo sa životnim izazovima, sopstvenim uverenjima, onim što nam ojačava samopouzdanje. Ukoliko smo uz to još dokazali sebi da načinom na koji živimo dosežemo našu svrhu, to u paketu stvara uslove za sreću i zadovoljstvo, pa time i pravo na poštovanje samog sebe.

Foto: Pixabay

Kako da promenimo ono što nam ne odgovara?

Vrlo bitan aspekt samopoštovanja jeste integritet osobe. Tu spada naš celokupni saznajni i afektivni sadržaj. Ukoliko zaključite da se ne krećete u okviru vaših postavljenih (ili nametnutih) standarda, utoliko će vaš emotivni odnos prema sopstvenom bilansu biti promenljiv. Zato je samopotvrđivanje važno jer osobu podseća na sopstvene vrednosti i ostvarena dostignuća. Međutim, ponekad naše postignuće ne ide u pravcu i na način koji smo želeli, što je onda kamen spoticanja našem samopouzdanju. Umesto samoprekoravanja i negovanja melanholično- depresivnog pristupa životu i sebi, bilo bi dobro sagledati širu sliku: šta u ovoj situaciji zavisi od mene i koliko ovde mogu lično da doprinesem? Deo koji se ne odnosi na nas, kao što su društvene prilike, hijerarhiski odnosi, procedure, mogu se uzeti u obzir samo kao deo za razumevanje i osmišljavanje buduće strategije. To dobro ilustruje jevrejska poslovica koja kaže: “Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one stvari koje mogu i mudrost da ih razlikujem.”

Tretman iz prošlosti

Često kad pitam klijenta koje su mu poruke roditelji ili njima važni ljudi upućivali, on ponudi skalu kritizerskih rečenica ili neverbalnih izraza tipa: „Gde ti je glava, nisi ti sposoban, pogledaj kakav si, da li ti uopšte znaš šta želiš?“ ili je to pak prevrtanje očima. Gora varijanta od ovog je kad se pravi analogija sa drugim roditeljem, tipa negativnog poređenja: „Ista si otac“, ili „Majka ti je baš takva, neodgovorna“. Samopoštovanje ima veze sa tim kakav nam je bio tretman u prošlosti. Ljudi modeluju načine na koje su ih tretirali roditelji, a ovi modeli, posebno ukoliko su disfunkcionalni ne bi trebalo da im budu uzor. Tako imamo uspešne ljude koji sebe ne poštuju dovoljno jer je unutar njih možda nesvesno prisutan introjektovani glas koji ih kritički tretira, maltretira, pa čak i sabotira. Usled nelagode mnogi se odvoje od sopstvenog „ja“ i tako nastavljaju da žive. Time izbegavaju neprijatnost ovog „progonilačkog eha u sebi“ koji ih podseća da nisu dobri, a danak tome je nedostatak svesnosti osobe, da zna gde je, koliko vredi i gde hoće da bude.

Socijalna izgladnelost

Mladi IT stručnjak, odrastao sa samohranom majkom koji radi po 15 sati dnevno u velikoj korporaciji i pri tom se vrlo malo ili ni malo druži, a još manje zabavlja, zaključuje da vikendima ima krizu, jer „ne zna šta bi sa sobom“. Njegove relacije osim na poslu su oskudne, a komunikacija prema stepenu iskrenosti vrlo limitirana. Mnogi žive u socijalnoj izgladnelosti, tzv. depriviranosti. Ova oskudnost se loše odražava i na njihov doživljaj sopstvenog samopoštovanja i samovrednovanja. U dodiru sa drugima aktiviramo niz mehanizama tipa: identifikacije, razmene mišljenja, tolerisanja razlika, nesvesnog poređenja, povratnih informacija o sebi, drugima i svetu kroz koje objektiviziramo stvarnosti i postajemo svesniji sebe. Kad toga nema, osoba kao da „pluta“ u svetu tražeći referentnu tačku da bi se odredila i dobila odgovore na pitanja: „ko je ona, šta oseća i kuda ide“.

Samoposmatranje

Iako se studenti psihologije znaju da našale na račun cene usluga psihoterapije kao ekskluzivnije usluge, što ona i jeste, oni kažu: „introspekcija je najjeftinija psihoterapija!“ Vrlo mi se dopala ova pošalica jer je odlična preporuka. Svaka psihoterapija počinje samoposmatranjem. Ovo je i put ka novom samopoštovanju. Prateći svoje misli, emocije i reagovanje, dobijate važan izvor informacija o onom što se dešava u vama i u odnosima sa drugima. Ovaj tzv „opservirajući self“ pomaže osobi da postane tolerantnija prema svim svojim različitim emocionalnim iskustvima i time prestane da otpisuje svoje karakterne prednosti koje može da osvesti. Na ovaj način počinje da se pozitivno angažuje u sadašnjosti, svesna svojih jakih i dobrih strana. Time vraća svoju autonomiju koja će da odiše i samopoštovanjem.

Autor: Maja Pavlov, psihoterapeut i NLP trener